Dok Trojka pregovara: Taktički opak potez rukovodstva Donjecke narodne republike
I dok Vladimir Putin, Angela Merkel i Fransoa Oland sastanče, tražeći mirno rešenje ukrajinske krize, proruski separatisti se pozivaju na prošlost, legitimizujući pravo svojih samoproglašenih država na postojanje, ali i na veći prostor od onog koji kontrolišu.
Rat u Ukrajini traje i dalje, uprkos primirju potpisanom u Minsku. Kijev želi potpunu dominaciju nad pobunjenim Donjeckim i Luganskim krajem, a proruski separatisti slobodu od Ukrajine, mada je verovatno da bi se zadovoljili i visokim stepenom autonomije budući da su im snage iscrpljene sukobom sa daleko brojnijim protivnikom, iako nedovoljno organizovanom.
U međuvremenu, kriza koja se preslikala na svetski nivo, pre svega na odnose Zapada i Rusije, zaziva daleko veću opasnost nego što je to krvavi ukrajinski konflikt. Iz tih razloga održan je sastanak evropske trojke, Vladimira Putina, Angele Merkel i Fransoe Olanda u Moskvi, radi iznalaženja mirovnog rešenja za drugu najveću zemlju Evrope
(pogledajte: ZAVRŠENI RAZGOVORI U MOSKVI: Pravi se dokument za mir u Ukrajini!).
U nameri da svoju nepriznatu državu legitimizuju, dajući joj dimenziju istorijskog prava, predstavnici Donjecke narodne republike proglasili su DNR pravnim naslednikom Donjecke Krivoroške republike.
"Mi, deputati Donjecke narodne republike, svesni odgovornosti koju imamo pred prošlošću, ali i gradeći put u bolju budućnost, nastavljamo tradiciju Donjecke Krivoroške republike i proglašavamo DNR njenim naslednikom", stoji u memorandumu predstavnika DNR.
Donjecka Krivoroška republika (DKR) proglašena je 12. februara 1918. godine, tako što se odvojila od Ukrajinske nacionalne republike (UNR) koja je sarađivala sa Nemcima, države koja nije htela da ostane u sastavu Rusije.
Već u martu mesecu 1918, DKR je ušla u sastav Ukrajinske sovjetske republike koja je potiskivala UNR tokom rata boljševika sa Poljacima koji su bili saveznici UNR.
Memorandum je zatim poslat liderima Luganske narodne republike. Očekuje se da će ga i oni usvojiti. Očito je da je u toku proces upodobljenja i, verovatno, ujedinjenja dvaju oblasti, smatra Darija Mazeva iz Pres centra Novorusije.
Pozivajući se na nekadašnju političku tvorevinu, lideri iz Donjecka i Luganska (Lugansk je jedno vreme bio prestonica DKR) su nakanali da obave ne samo ujedinjenje svojih oblasti (ili veći stepen udruživanja od postojećeg), nego i posezanje za istorijskim pravom na postojanje posebnosti, bilo u okviru Ukrajine ili van njega.
Takođe nije zanemarljiva ni činjenica da je površina Donjecke Krivoroške republike osetno veća od postojećih zona kontrole proruskih pobunjenika. Teritorija DKR dosezala je do Krima, a brojni zapadni političari upravo to vide kao glavnu stratešku želju ne samo pobunjenika, već i Moskve.
Osim koridora koji bi spajao ruski Krim sa Rusijom preko proruski orijentisane teritorije, izlazak na Azovsko more, sa Marijupoljem, doneo bi veći stepen ekonomske nezavisnosti pobunjenim oblastima nego što bi to bilo da su odbačeni od obale u unutrašnjost kontinenta.
U svakom slučaju, pobunjenici se spremaju za potencijalne pregovore u kojima će, svi su izgledi, federalizacija biti najverovatnije rešenje.
Pogledajte još:
