Duga veza ili duga robija?

Poznajete se još od srednje škole, bila ti je prva "prava veza". Raskidali ste, mirili se, imali nesuglasica, smeha, avantura, svađa. Pokušavali sa drugima ali se uvek vraćali jedno drugom. Rođendani, izlasci, ekskurzije, svadbe, putovanja. Više ne možeš ni da se setiš koliko puta si bdio nad njom dok je bila prehlađena ili koliko si se radovao kada je dobila prvi posao.

Međutim, godine se nižu, vreme prolazi. Promenila se, i ona a i ti. Nekada ti se čini da je ne prepoznaješ. Svaki dan se viđate, svaki dan se svađate i kao da tome nema kraja. Osećaš da "to više nije to", a opet, ne možeš da podvučeš crtu. Ne možeš da kažeš "dosta je bilo, nastavljamo sami". Ipak ste oboje ulagali u tu vezu. Bila je uz tebe i u dobrim i u lošim trenucima i ta sećanja ti ne dozvoljavaju da realistično sagledaš stvari.

Možda misliš da će vam biti gore ako ste rastavljeni? Da li si zapravo nekada seo, sam sa svojim mislima, da pokušaš da dođeš do nekog rešenja ili misliš da će se stvari rešiti same od sebe? Šta ako ste došli do najviše tačke? Vidiš li sebe sa njom do kraja života?

Da, poznajete dobro. Zna koje ti stvari smetaju, šta voliš, šta izbegavaš. A opet, već dugo ništa nije kako treba. Jesi li se zapitao zbog čega ostaješ u toj vezi? Da li se plašiš samoće, da ne povrediš nju? Zar se ne povređujete već dovoljno? Sagledaj realno stvari. Prestani da živiš u balonu koji svaki čas može da pukne.

Uzmi stvari u svoje ruke. Dobro, mnogo se svađate, ali da li je to neophodno? Da li vam se samo smanjila tolerancija ili su to stvarno nerešivi problemi? Ukoliko je ovo drugo u pitanju, pa sama reč ti kaže – nerešivo. Jednostavno ste postali previše različiti. Ono što vas je nekada spajalo, moguće je da vas danas razdvaja.

Stavi tačku na celu priču. Olakšaj i njoj i sebi. Biće ti kasnije zahvalna.