Edvard Gejn - inspiracija mnogih autorskih romana i horor filmova

Ona je ubeđena da je svet pun grešnika, iskušenja i naravno žena. Žene su deo đavola i zbog toga svi koji imaju sa njima kontakte, seksualne odnose i brak idu u pakao. Smatrajući da treba da zaštiti svoju porodicu od svih tih poroka seli se u Plejnfeld ( jedno malo mesto sa 2000 stanovnika ), ali naravno ne u sam grad vec je kupila jednu izolovanu farmu pored tog mesta. Deca su morala da idu u skolu, ali nisu smeli ni sa kim da se druže. Dok je za Eda ona bila sve i jedini oslonac u zivotu, njegov brat kad je odrastao dolazio je u stalne sukobe sa majkom sto je Ediju jako smetalo. Otac mu je umro 1940 god. i jedina prepreka koja je kočila njihovu harmoniju je Henri.

U maju 1944. izbio je požar u šumi, Ed i Henri su otišli da pomognu ostalima da se ugasi, ali se kući vratio samo Ed rekavsi da je izgubio iz vida brata. Ubrzo su ga našli mrtvog ali ne od požara, već je bio udavljen i imao je čudne povrede po glavi. Niko nije ni posumnjao na mirnog Eda i slučaj je zaključen bez neke veće istrage. Ostali su samo Ed i njegova mama. Nije bilo nikog više da im smeta.

Krajem decembra 1945. godine umrla je Augusta Gejn od infarkta i Edi je ostao sam. Zapečatio je sve prostorije koje je ona koristila ne dirajući ništa, za sebe je zadržao samo jednu sobicu i kuhinju. Radio je kao bebi siter (to je počeo da radi nakon očeve smrti ), voleo je da čuva decu i znao je sa decom. Voleo je da čita ali samo knjige o Trećem rajhu o logorima, novine o zločinima punim krvi. Ali kao što to obično bude, više se nije zadovoljavao samo čitanjem, počinje da ide po groblju. Redovno čita čitulje dok ne nađe da je umrla neka žena. Čeka pravu noć i odlazi na groblje da vidi i pipa leševe. Ubrzo počinje da otvara grobove i odnosi kući sve sto nađe u sanducima: kosti, delove tela, cele glave. Ukrašava police sa nosevima, ušima, vaginama. Otvara lobanje i pravi činije ili ih kači po zidovima. Postao je vešt u sečenju, amputiranju kao pravi hirurg. Ali njegova najveća strast je ljudska koža. Pravio je od nje košare, ikebane, prevukao sve stolice u kući. Sašio je neku vrstu portikle na koju je prišio prave grudi i u to se oblačio kada je odlazio na groblje. Želeo je da postane žena, jer je ubeđen da su žene jače od muškaraca i da one imaju moć nad svima.

Jednog dana je došao kod njega jedan dečak kog je on čuvao. Ed mu je pokazao glave koje ima u spavaćoj sobi. Dečak je to ispričao roditeljima ali mu niko nije verovao kao ni drugoj dvojici. Svi su ga smatrali mirnim, nikada nije pravio probleme, nije se opijao, nije bio nasilan, jeste da je bio malo čudan, retardiran, ali to nije povod da bi šerif otišao da proveri šta on radi.

Preturanje po groblju, skrnavljenje leševa nije više zadovoljavalo njegove fantazije, trebalo mu je nesto više.

Decembra 1954. godine , voza se svojim Fordom Sedanom iz '49 god. i odlazi u Pine Grove tu se zaustavlja na pumpi pored koje je mali restoran sa brzom hranom. Meri Hogan, vlasnica je sama u lokalu. Ed ne gubi priliku, ubija je je i nosi kući. Na mestu zločina je nađena jedna čaura i tragovi krvi koji vode do parkinga.

Ed čeka da se isprazni radnja u centru Pleinfild-a, i 1957. godine ubija vlasnicu od 58 god. Berenis Varden. Nakon ovog ubistva šerif počinje da sumnja u Eda i odlazi kod njega. Tamo je imao šta da vidi, zgrozivši se od prizora u kući i smrada nisu ni sanjali šta ih još čeka. U hangaru pored kuće našli su gospođu Varden

okacenu na kuku za noge, oderanu i bez glave. Pored na šporetu se kuvalo njeno srce. Oko kuće su pronađeni delovi najmanje 18 žena, za neke od njih se nikada nije saznalo da li su bile mrtve ili žive pre nego što su srele Eda Gejna.

Ed je bio odmah uhapšen ali zbog neuračunljivosti, suđene se odlaže i smeštaju ga u ludnicu. Tamo je proveo 10 god. sve do 7 novembra kada je počelo suđenje. Proglašen je krivim za ubistva Meri i Berenis (za ostalo nisu imali dokaze), ali pošto nije bio pri sebi prilikom zločina ne ide u zatvor već ga vraćaju u ludnicu gde je i umro 26. jula 1984. godine od raka sa 80 god. Vest o hapšenju Eda Gejna i njegovim zločinima je bila u svim novinama širom Amerike. Od tada Plejnfild, malo i nepoznato mesto, postaje centar za okupljanje turista, milion ljudi su dolazili da vide kuću horora, plaćajuci pola dolara po osobi. Neko je kupio njegova kola i naplaćivao vožnju sa njime. Sav taj haos i atrakcija nije odgovarala građanima i neko je spalio Edovu kuću 20. marta 1967. Kada su mu saopštili, stisnuo je stolicu i rekao je: "Bolje je tako".

Pročitajte i: 

Albert Desalvo - Bostonski davitelj

Džon Kristi - ubica čija mnoga ubistva još nisu dokazana