SMEŠ DA LAJEŠ, NE SMEŠ DA UJEDAŠ: Kako to Kinezi cenzurišu internet

U kolumni u britanskom "Gardijanu", Noton je doveo u sumnju opšte mesto koje preovlađuje u zapadnom svetu, a to je uverenje da "Kinezi vrše opštu cenzuru Interneta i potpuno onemogućuju slobodu govora".

Protesti koji su se održavali u Hong Kongu u septembru i oktobru bili su "kec na desetku" podržavaocima teorije o sveprisutnoj cenzuri u Kini. Većina analitičara koji se bave najmnogoljudnijom zemljom na svetu smatraju da Kina pokušava nemoguće, da spoji kapitailzam (ekonomsku SLOBODU), sa autoritatnim poretkom (politička NESLOBODA).

Noton, iako načelno ne podržava kineski pristup kritikama na Internetu, veruje da je isti itekako zanimljiv jer pokazuje da Kina Internet, a time i svet doživljava onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakvim sanjamo da jeste (bolji, pravedan, svet jednakih).

Po njemu, Kinezi imaju jedan cilj - industrijalizaciju, tj. uzdizanje među najveće zemlje sveta. Na tom putu "oni ne žele da rasipaju snagu" - otuda autoritarni poredak i delimična cenzura kao sredstvo kanalisanja energije. 

Šta u stvari kineske vlasti cenzurišu i zašto?

Rebeka Mekinon, tvorac kovanice "Autoritarizam pomoću mreža" (networked authoritarianism) je novinar i neko ko podrobno proučava kako kineske vlasti tretiraju Internet. Uz nju, temu dobro poznaje i Geri King, direktor Instituta za društvene nauke pri Harvardu. Upravo je King pojasnio na koji način Kina to radi.

Zahvaljujući softveru koji su razvili, King i saradnici su ustanovili da je sadržaj na Internetu u Kini iznenađujuće raznovrstan na polju kritike poretka, tj. da cenzura uopšte nije snažna kako su mislili.

Takođe su otkrili da određen tip sadržaja ipak jeste podvrgnut brisanju i zabrani. Ne briše se nijedna kritika per se, već samo oni tekstovi koji pozivaju ljude na masovna okupljanja izvan virtuelnog, u pravom svetu. 

"Kritikovanje vlasti na socijalnim mrežama uopšte nije zabranjeno, ali pokušaji da se ljudi fizički pokrenu jesu", kaže King.

Iako se ovako nešto čini nelogičnim za jedan autoritarni poredak, logike ipak ima. Dozvoljavajući građanima da ukažu na neispravnosti i greške, pogotovo na pojedince koji su korumpirani, nestručni ili lenji, država reaguje tako što ukazane propuste ispravlja i time šalje signal da sluša narod i da čini sve da bude na usluzi. 

Kineske vlasti na ovaj način pokazuju da je sistem fleksibilan u odnosu na ocene građana i Internet koristi upravo u tom pravcu: SISTEM SE MOŽE ISPRAVLJATI, ALI SE NE MOŽE ZAMENITI DRUGIM.