EPILOG MOĆNE "GASNE PRINCEZE": Julija Timošenko, zvezda padalica ukrajinske revolucije
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je 22. januara odluku da se neće više baviti tužbom Julije Timošenko protiv države Ukrajine.
Otkako je pre 11 meseci izašla iz zatvora njome se niko važan više ne bavi, već ona sama sa sobom, što je rezultiralo vidljivim krahom političke moći koju je nekad imala.
Tužba se tiče krivičnog postupka iz 2011. godine, koji je vođen za vreme vlasti predsednika Viktora Janukoviča, a sud je preporučio "prijateljsku nagodbu strana" budući da je aktuelni režim u Kijevu već ocenio da je suđenje Juliji Timošenko bilo politički motivisano.
Montirano suđenje
Vlada u Kijevu prošle je godine ocenila da su montiranim suđenjem i držanjem u zatvoru prekršena njena prava iz Konvencije o pravima čoveka, što je omogućilo sudu da donese spomenutu odluku.
Nije sporno da su se Timošenko i kijevski režim lako usaglasili da ju je Janukovič politički progonio, ali da li su odnosi bivše premijerke, koja je tokom boravka na robiji važila za vođu prozapadne opozicije u Ukrajini, i njenih bivših saradnika koji su danas na vlasti?
Kada je na talasu majdanskih protesta prošle zime puštena na slobodu Timošenko se nadala trijumfalnom povratku na političku scenu, a takva očekivanja, kako se činilo, nisu bila bez osnova.
Ipak, "gasna princeza" i lider stranke "Domovina" završila je na margini ukrajinske politike, a da nije bilo spomenute odluke Suda, ko zna kada bismo o njoj ponovo čuli neku vest.
Sve je izgledalo drukčije dok je Timošenko robijala sedmogodišnju kaznu zbog potpisivanja navodno štetnog ugovora s Rusijom iz 2009. godine o kupoprodaji gasa i dok je protiv nje vođeno nekoliko postupaka za pronevere i višemilionsku poreznu utaju.
Opozicija u Ukrajini bila je okupljena na temelju zahteva da se bivša premijerka i simbol "oranž revolucije" iz 2004. godine pusti na slobodu, a snažnu potporu tom opozicionom zahtevu pružali su zapadni političari i mediji.
Evropski parlament doneo je u periodu od 2010. do 2013. godine čak šest rezolucija o sudskom postupku protiv Julije Timošenko ocenjujući da je reč o politički motivisanoj selektivnoj pravdi, prenosi advans.
Ultimatum EU
Evropska unija postavila je ultimatum tadašnjem režimu u Kijevu da bez oslobađanja Julije Timošenko ne može biti potpisivanja sporazuma o pridruženju EU, a mnogi su evropski komesari bojkotovali evropsko fudbalsko prvenstvo 2012. u znak neslaganja s odnosom vlasti prema Timošenkovoj.
Timošenko je odlukom parlamenta puštena iz zatvora 22. februara prošle godine, istog dana kada je u jeku majdanskog puča Ukrajinu napustio tadašnji predsednik Janukovič.
Njen nastup na uzavrelom i krvavom Majdanu, na koji je došla u invalidskim kolicima zbog bolova u leđima, ispraćen je zvižducima protestanata koji su do juče nosili transparente na kojima je pisalo "Sloboda za Juliju".
Narod nije želeo da joj pruži još jednu šansu nadajući se valjda da će se novi opozicioni lideri - njeni dojučerašnji saradnici, koje je revolucija dovela na vlast, pokazati manje pohlepnima i korumpiranima.
Ukrajinska feministička grupa Femen reagovala je na njen javni nastup izvođenjem performansa u Parizu u kojem je istakla slogane: "Putinova marioneta" i "Timošenko = Janukovič".
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala ju je u posetu, ali ne u Berlin, nego na banjsko lečenje za koje se zalagala i tokom njenog boravka u zatvoru.
Po povratku u zemlju i nakon skandaloznih snimanja pretnji Timošenkove da Ruse treba pobiti atomskom bombom, a da Putinu treba prosvirati metak u čelo, koje su u martu procurele u javnost, dotadašnja miljenica Zapada nije više bila poželjna za saradnju.
Ostalo je upamćeno da je tom prilikom utvrdila da se Krim ne bi odvojio da je ona imala vlast, i da će potegnuti sve svoje veze i pokrenuti čitav svet protiv Rusije.
Julijini milioni
Da stvar bude gora po Juliju Timošenko britanski su mediji tih dana objavili informaciju o njenih 85 računa u tadašnjim bankama na kojima su ležali milioni funti.
Savete koje je dobijala od bliskih saradnika i zapadnih saveznika da zaboravi na kandidaturu na predsedničkim izborima u maju, Timošenko nije prihvatila, a kako će se ispostaviti saveti su bili dobri, jer je Petro Porošenko odneo neprikosnovenu pobedu u prvom krugu.
Timošenkova je u kampanji za te izbore istakla da su joj prioriteti borba protiv korupcije i oligarha, i evropski put Ukrajine, ali u njena obećanja poverovalo je tek nešto manje od 13 posto glasača.
Obećanje da će provesti "treći krug" revolucije ukoliko ne pobedi na predsedničkim izborima, nije ni pokušala da ostvari.
Pre predsedničkih izbora posetila je zavičajni Donjeck, gde je pokušala da uveri separatističko rukovodstvo da je kadra ujediniti zemlju pod ravnopravnim uslovima za sve, ali tamo joj je priređen hladan prijem, a u Kijevu su je dočekale oštre kritike.
Od nje se ograđuju ne samo zapadne prestonice koje joj otkazuju već zakazane posete, nego i njeni "mladi lavovi" Arsenij Jacenjuk i Oleksandar Turčinov.
Oni joj u avgustu, dva meseca pred izbore, cepaju stranku "Domovina" odvodeći sa sobom znatan deo članstva u novoformiranu stranku "Narodni front".
Tokom njenog boravka u zatvoru vodili su stranku i valjda naučili sami da odlučuju, pa im Timošenko više nije bila potrebna.
Slabljenje "Domovine"
Pre izlaska na parlamentarne izbore Timošenko je sprovela inicijativu skupljanja potpisa za referendum o članstvu Ukrajine u NATO, no taj njen predlog nadležne službe nisu ni razmatrale.
Takođe je oštro kritikovala septembarski mirovni sporazum iz Minska, insistirajući na primeni grube sile prema separatistima na jugoistoku Ukrajine.
Oslabljena "Domovina" jedva prelazi cenzus i osvaja 19 od 450 mandata u Vrhovnoj radi, ali postaje članom široke vladajuće koalicije s premijerom Jacenjukom u čijoj vladi dobija dva ministarstva – za mlade i sport i za regionalni razvoj.
Taman kad je izgledalo da je Timošenko napokon pronašla svoje mesto u novoj ukrajinskoj političkoj realnosti, ona ponovo iznenađuje svojim potezima, valjda u želji da podseti na prethodnu moć.
Nekada treća najmoćnija žena sveta prema "Forbsovoj" listi uskratila je svojoj koaliciji glasove "Domovine" kada se glasalo o budžetu vlade.
Ipak, i bez 19 glasova njene stranke budžet je usvojen, a nju niko nije zvao na razgovore niti joj je nešto nudio ili je uveravao, premda je ona na to verovatno računala.
Zastupnici su pre desetak dana izglasali njen premeštaj iz parlamentarnog Veća za europske integracije u Veće za ljudska prava, manjine i međunarodne odnose.
Njena "Domovina" podnela je nedavno dva predloga Vrhovnoj radi, prvi da se ustroji parlamentarna procedura za opoziv predsednika republike, a drugi da se na jugoistoku zemlje proglasi ratno stanje.
"Prohujala s vihorom"
Nastavljajući lutanje između uloge samozvane narodne ujediniteljice i radikalne političke predvodnice, jedino Julija Timošenko izgleda ne uviđa ono što mnogima izgleda sasvim jasno.
Da je njeno vreme neumitno prošlo i da više ne predstavlja čak ni simbol ukrajinske demokratije, ma kakva ona bila.
Ali, njen nekadašnji partner iz "oranž revolucije" Viktor Juščenko, koji po ličnom priznanju nije učestvovao u prošlogodišnjim protestima na Majdanu "jer njemu nije mesto tamo gde se traži sloboda za Timošenkovu" smatra da ona još nije rekla svoju poslednju reč u politici.
"Putin nema jači politički destabilizirajući faktor u Ukrajini od Julije Timošenko. Ako Timošenko bude dočekala da se Porošenko prvi put spotakne, videćete njenu misiju", upozorio je bivši ukrajinski predsednik Juščenko.
Pročitajte i:
