Gardijan: Sukob Sirize "sa vladarima evrozone" oblikovaće budućnost Evrope
Evropska elita želi promenu režima u Grčkoj i nije joj dovoljno da Siriza samo poklekne, piše danas u autorskom tekstu britanski "Gardijan".
Urednik "Gardijana" Seumas Milne u komentaru navodi da je "izvan svake sumnje" da nemačka kancelarka Angela Merkel i trojka koju čine međunarodni kreditori želi da ukloni izabranu vladu u Atini.
"Oni žele promenu režima. Naravno, ne vojnom silom, ovom operacijom upravljaju Berlin i Brisel, a ne Vašington", piše britanski list. Sve što su učinili proteklih nedelja u vezi sa administracijom levičarske Sirize, izabrane da prekine politiku štednje, čini se osmišljenim da podeli ili diskredituje vladu grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, navodi "Gardijan".
Autor kao primer takvog pokušaja navodi ponudu Ciprasa "koja je izgledala kao skoro potpuno prihvatanje paketa mera štednje o kome je za nedelju zakazao referendum", ali je Merkel odbacila mogućnost razgovora, sve dok se ne vidi rezultat glasanja.
Cilj je da se Ciprasova vlada ponizi
"Naznaka iskrenog kompromisa nema. Cilj je očigledno da se Ciprasova vlada ponizi i u toku su pripreme za njenu privremenu zamenu administracijom koja će biti poslušnija", navodi "Gardijan". Prema najoptimističnijem scenariju, iz dokumenata MMF-a, mere štednje u Grčkoj trajaće bar do 2030, navodi britanski list.
"Ukoliko uspeju da Ciprasa svrgnu sa mesta premijera, onda bi se manje destruktivan paket mogao ponuditi nekom poslušnijem grčkom lideru koji će ga zameniti", navodi "Gardijan". Zato je ECB odlučila da ukine hitno finansiranje grčkih banaka nakon što je Cipras raspisao referendum o merama štednje, što je rezultiralo zatvaranjem banaka i kontrolom kapitala, smatra "Gardijan".
Britanski list navodi da je, po raspisivanju referenduma, "jedan evropski lider za drugim upozoravao Grke da se ne obaziru na vladu i glasaju "za", jer će u suprotnom biti izbačeni iz evrozone, sa drastičnim posledicama".
Strah da će politika Grčke izazvati lančanu reakciju
Strah Berlina i Brisela leži u tome da će građani zemalja poput Španije i Portugala, koji su podneli najveći teret štednje u evrozoni, želeti da se i njima dugovi otpišu i da se politika štednje prekine, navodi "Gardijan".
"Oni to nazivaju "moralnim rizikom". Ali to nema nikakve veze sa moralom, već je isključiva posledica disfunkcionalne monetarne unije, jednog destruktivnog neoliberalnog ekonomskog modela nametnutog sporazumom, i politike štednje koja se sprovodi kako bi se osigurao profit korporacija", piše "Gardijan".
Prema pisanju "Gardijana", prava opasnost za Evropu je zapravo to da, ukoliko Siriza popusti ili se raspadne, ta propast izazove pad popularnosti pokreta poput Podemosa u Španiji, što bi onda ostavilo brisani prostor za desničarske populiste.
"U svakom slučaju, bilo koji dogovor Grčke i Evrope kojim dug ne bi bio otpisan, a štednja okončana - samo će odložiti krizu. Ako Sirizina vlada preživi, moraće da promeni pravac. Njena sudbina i njen haotični sukob sa vladarima evrozone oblikovaće budućnost Evrope", zaključuje "Gardijan".
