GDE JUŽNI STADE, NEK BUGARSKI TOK PRODUŽI: I ruski gas, i Srbija u priči
Novi projekat gasovoda Bugarski tok bi trebalo bar delom da pomiri sukob interesa unutar članica Evropske unije i nađe izvesnu ravnotežu između planiranog gasovoda Severni tok 2 i izjalovljenih očekivanja prihoda i snabdevanja energijom zemalja koje su oštećene napuštanjem izgradnje gasovoda Južni tok.
U "Balkan" stiže i ruski gas
Bugarski tok snažno gura Sofija, a o tome kako bi se u projekte isporuka ruskog gasa Evropi mogla uključiti Italija i njene kompanije u Moskvi ovih dana razgovarali su ruski predsednik Vladimir Putin i italijanski premijer Mateo Renci koji je oštro zamerio Evropskoj komisiji da nema ništa protiv Severnog toka 2, a zaustavila je Južni tok, za koji je snažno zainsteresovana bila Italija.
Bugarski tok bi delom bio priključen na već izgrađenu infrastrukturu Južnog toka, ruski, azerbejdžanski i gas iz bugarskih i rumunskih izvora bi se slivao u veliko skladište i čvorište "Balkan" na obali Crnog mora, a odatle bi išao takođe u Srbiju, Mađarsku, Sloveniju, Italiju.
Evropski i američki energetski stručnjaci i analitičari sad počinju ozbiljno da gledaju na izjavu bugarskog premijera Bojka Borisova da će postrojenja Bugarskog toka biti stopostotno bugarska, dakle saglasna pravilima EU, ali da će se preko njih u skladište "Balkan" slivati i ruski gas, po količini šestina onog što je predviđano Južnim tokom.
Ameri ne veruju u ovaj projekat (ili ne žele da veruju)
U Vašingtonu se, kao i dosad kad je reč o energetskom povezivanju Evrope i Rusije, s krajnjom pažnjom i odbojnošću gleda na mogućnosti da ruski gas ipak u zamašnom obimu dolazi u Evropu, naročito ako to znači da će ubuduće zaobilaziti Ukrajinu.
Američka agencija sa strategijske prognoze Stratfor tako izražava sumnju da će proraditi Bugarski tok, mada kaže da će Bugari i Rusi zakucati na otvorena vrata posebno u Srbiji, Mađarskoj i Italiji, kuda gas treba da protiče u Evropu.
Stratfor navodi da se svakoj vrsti povezivanja Rusije s evropskim kontinentom i kad je u pitanju dostavljanje ruskog gasa preko Severnog toka 2 u Nemačku, protive naročito Poljska, Litvanija, Estonija, Letonija, Slovačka, kao i Ukrajina.
Dobra zamena
Bugarski i Severni tok 2 bi išli na ruku odluci Moskve da od 2019. obustavi isporuke gasa Evropi preko Ukrajine, koju Rusi smatraju nepouzdanom, i pređe na nove puteve snabdevanja.
Ali to znači da Ukrajina, koja je u ogromnim ekonomskim i geopolitičkim teškoćama, gubi oko tri milijarde dolara godišnje prihoda od tranzita ruskog gasa u EU, a za Slovačku, recimo, to je gubitak od skoro 400 miliona evra.
I, mada su vidljivi napori da se na već izgrađena postrojenja napuštenog projekta gasovoda Južni tok nadoveže novi moćan poduhvat Bugarski tok kojim bi gas preko Srbije išao dalje prevashodno u južnu Evropu, nadležni za energetiku u Evropskoj komisiji su zagonetno rekli da zasad o tome ništa ne mogu da kažu.
EU bez komentara
Bugarski najviši zvaničnici su, međutim, jasno predočili da će krajem januara o tome razgovarati s ruskim partnerima i precizirali da ceo pothvat predviđa dovođenje 10 milijardi kubnih metara ruskog gasa, kao i gasa iz Azerbejdžana i bugarskih i rumunskih izvora u veliko skladište i čvor "Balkan" kod crnomorske luke Varna.
Bugarski premijer Bojko Borisov je izjavio da će Sofija sve učiniti da Bugarski tok uvrsti u prioritetne projekte Evropske komisije, ali je Ana-Kaisa Itkonen, portparolka evropskog komesara za energetiku Arijasa Kanjetea, agenciji Beta prenela da "o tome ništa ne može da kaže".
Nezvanično, evropski diplomatski izvori su objasnili da Komisija u Briselu tek treba sve da temeljito proceni i najpre od Sofije i zvanično dobije informacije o pripremama za Bugarski tok.
