I Amerika podvila rep, ali Kina nikako: SAD smanjuju emisiju CO2 za 28 odsto, EU za 40, a Kina nimalo do 2030.
Potreba smanjenja rasipa štetnih materija u vazduh kako bi se sprečio efekat staklene bašte primorala je čak i SAD da redukuju svoj udeo u uništenju vazduha i atmosfere, dok najmnogoljudnija zemlja sveta daje sasvim drugačija obećanja.
Naučnici već decenijama govore da je industrijska proizvodnja jedan od najštetnijih faktora na planeti, činilac koji u velikoj procentu doprinosti tzv. efektu staklene bašte (zagrevanja atmosfere koje otapa led i menja klimu u celom svetu).
Evropska unija je jedan od prvih politčkih entiteta koji je istraživanja shvatio za ozbiljno i verovatno je najagilnija politička zajednica koja aktivno radi na smanjenju emisije štetnih materija iz fabrika pod svojom ingerencijom.
Do kraja godine očekuje se potpisivanje sporazuma u Parizu kojim će zemlje sveta potpisati dogovor o smanjenju emisije nakon 2020. godine, pošto aktuelni, donet 2005, tada ističe. Rok za predaju planova ističe večeras u ponoć i očekuje se da će administracija Baraka Obame izaći sa proračunom koji je dvaput strožiji nego što je to bio sadašnji.
Sjedinjene Američki Države će, očekuje se, isplanirati smanjenje rasipa ugljen-dioksida (CO2) za 26 do 28 odsto (preko četvrtine), dok će Evropska unija, kao najpredanija projektu očuvanja planete, svoj štetan doprinos smanjiti za 40 procenata u odnosu na 1990.
Norveška je dala obećanje da će pratiti stopu EU i da će u sledećih 15 godina smanjiti emisiju za 40 posto, dok će do 2050. biti na nuli.
Od zemalja u razvoju, samo je Meksiko obećao velike uspehe. Do 2030. emisiju će umanjiti za 22 posto, a u najboljem scenariju čak 40 odsto. Ostale države će se truditi samo da umanje procenat rasta jer nemaju novca za zelene tehnologije, dok im je privredni razvoj imperativ.
Kina je zemlja čiji je ekonomski uspon obeležio dosadašnji deo 21. veka. Njen rast bio je impresivan ekonomski i politički, dok je ekološka strana jedna od najcrnjih stranica savremene istorije. Najmnogoljudinija zemlja sveta nije htela, niti mogla da obeća redukciju isporučenja štetnih materija u prirodu, ali jeste dogovorila sa SAD da do 2030. prekine sa rastom emisije.
"I da su sve zemlje posvećene projektu ograničenja, nivo emisije bi bio za 700 podsto veći od nivoa neophodnog da rast globalen temperature zadržimo na 2 stepena Celzijusa. Ovim tempom, planeta će biti toplija za 5 stepeni do kraja veka i to će biti kraj načina života koji poznajemo", rekla je Birgit van Munster iz Fondacije homo sapijens.
Pogledajte još.
