ISPOVEST FRANCUZA KOJI JE SPREČIO RADETA ŠEFERA DA UBIJA SVATOVE: "U Srbiji sam možda heroj, ali..."

"U Srbiji sam možda heroj, ali ovde u Francuskoj - nisam. Moja porodica je preživela masakr. Tu traumu nećemo zaboraviti dok smo živi. Samo sam branio živote najbližih i svoj. Sve se desilo u trenu. Ne mogu da se prisećam toga, iako me svaki pogled na suprugu i sina vraća na to kobno jutro", ovako priča Emanuel Danjon (46), koji je zaustavio pomahnitalog ubicu Radeta Šefera, posle masakra na svadbenom veselju u Martonošu. Iako se u Srbiji o njemu govorilo kao o heroju, iz nekog razloga pojedine francuske novine su ga ocrnile nazivajući ga zločincem i ubicom, pišu Večernje novosti.

Danjon, električar u mestašcu Pasi, na krajnjem istoku Francuske, uz samu granicu sa Švajcarskom, svakodnevno obilazi suprugu u lokalnoj bolnici. Ona i dalje trpi posledice ranjavanja. U trenu je izgubila rođenu sestru Karolinu, zeta Šandora, sestričinu, koja je nosila njeno ime... Pored zdravstvenih problema i psihički to vrlo teško podnosi.

"Natalija od ranjavanja često ima infekcije pluća. I sada je u bolnici. Danjonovi su divni ljudi, a pojedini francuski mediji su im naneli velike probleme, posebno Emanuelu", pričaju komšije Danjonovih, koji imaju samo reči hvale za ovu porodicu.

S obzirom na to šta su prošli, ne čudi što Francuz ne može i neće da se priseća krvavog jutra posle svadbenog veselja. Rane su još sveže.

"Emanuel je električar i svi ga poznaju, u Pasiju i okolini. Veoma je dobar čovek, kao i cela porodica. Ali, nekima to smeta. Jedan francuski tabloid ga je ocrnio, nazivajući ga ubicom, a on je samo branio sebe i porodicu", pričaju njegove komšije.

Ovaj Francuz presudio je Radetu Šeferu, koji je 17. maja ove godine, nekoliko sati pošto se završilo svadbeno veselje, ubio šestoro ljudi. Nije mu se svideo sinovljev izbor i buduća snajka. Usmrtio je bivšu suprugu Rozu, njene roditelji, mladu Nataliju Bajtai, njenu majku i oca... Žrtava bi bilo i više da nije bilo ovog hrabrog električara sa francusko-švajcarske granice.

U izjavi datoj policiji i tužilaštvu Danjon je detaljno opisao kobno jutro u kući svoje svastike i njene porodice u selu Martonoš, nadomak Kanjiže:

"Ustao sam u 9:45. U kuhinji su već bili Natalija, njeni roditelji i ostali gosti iz Francuske. Odjednom se začula buka iz dvorišta. Šandor je krenuo da vidi šta se događa. Odjeknula su dva hica. Natalija je istrčala da vidi šta je sa ocem, ali je odmah pogođena. Ne mogu da se setim da li je tada pucao u Rozu ili u moju ženu. Ostali gosti su se razbežali, a ja sam se sakrio iza vrata i čekao ga."

On je naveo i da je Šefer tada ušao u kuhinju i čulo se da puni pušku patronama. Francuz je tada skočio na njega, dohvatio stolicu i udario ga. Šefer se branio puškom, a Francuz je nastavio da ga bije rukama.

"U jednom trenutku dohvatio sam ga za vrat. Držao sam ga tako sve dok nije prestao da me udara",  priča Danjon.

Naši istražni organi zaključili su da je Danjon ubio Šefera u samoodbrani, ali i da je na taj način spasao još najmanje desetak života. Pomahnitali lovac iz Matronša želeo je da pobije sve, čak i rođenog sina Vlastimira, čijoj se svadbi i izboru supruge - protivio.

Navodno, najviše mu je smetalo to što su mladenci odlučili da nastave zajednički život u Francuskoj. Tamo je povremeno odlazila i njegova bivša supruga Roza. Pomračeni Šeferov um to nije mogao da podnese. Naoružao se puškama i municijom i u jutro posle svadbe krenuo da seje smrt. Zaustavio ga je Emanuel Danjon.