ISTINA O HAPŠENJU KARADŽIĆA: Bio sam tih do ubistva Đinđića, a onda sam počeo da se pokazujem!

Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske koji je 24. marta u Hagu osuđen na 40 godina robije, kaže da je tokom skrivanja u Srbiji nekoliko puta uspeo da izbegne hapšenje. Svaka ta akcija je potom, tvrdi Karadžić, u medijima lažno predstavljena kao policijska i vojna vežba!

HAŠKO VEĆE O KARADŽIĆU: Nema dokaza da je postojala genocidna namera

Karadžić je sve o višegodišnjem skrivanju i begu od haške potere ispričao na saslušanjima 25. i 28. jula 2008, neposredno posle hapšenja, čiji zapisnik ekskluzivno objavljujemo. Drugi deo iskaza Radovana Karadžića prenosimo u celosti:

U vreme kada su me na opisani način lišili slobode, kod sebe sam imao laptop koji se nalazio u posebnoj torbi. Taj laptop sam uvek nosio sa sobom. U torbi je bio još i "olimpus" digitalni diktafon s kablom za priključenje na kompjuter, jedno "Jevanđelje", diptih ikona Bogorodice i Hrista. Na hard disku laptopa nalazi se kompletna odbrana koju treba da dam pred Haškim tribunalom.akođe, pored laptopa, imao sam pedesetak flopi diskova na kojim se nalazi ostatak odbrane. Tu su svi moji govori koje sam držao, intervjui, Toholjeva "Crna knjiga" i drugi materijali važni za odbranu pred Većem Haškog tribunala. Bez laptopa i materijala koji mi je oduzet ne mogu dati kvalitetnu odbranu pred Haškim tribunalom i to mi je u ovom trenutku neophodno da mi se vrati.

OVO MU SE STAVLJA NA TERET: Pročitajte tačke po kojima je Karadžić osuđen na 40 godina!

Odbranu sam oduvek pripremao, kad sam video prve ozbiljne akcije hapšenja, shvatajući da je dogovor s Amerikom izigran. Pored te torbe ja sam imao i kesu u kojoj je bio neseser s toaletnim priborom i kupaći pribor (gaćice i kapa). Te stvari su mi uzete odmah prilikom lišavanja slobode i te stvari više nisam video do sada.Znam da su te stvari kod njih, jer mi je iz torbe gde je bio laptop dostavljena knjiga "Reiki" Dejvida Venelsa koju sam tražio. To mi je dostavio momak koji me čuvao ispred prostorije u kojoj sam se nalazio ta tri dana.

SRAMOTNA PRESUDA: Radovan Karadžić OSUĐEN na 40 godina zatvora!

Dolazak pred sudiju

U ponedeljak 21. jula 2008. posle 22 časa, mladići koji su me čuvali rekli su da se spremim da idem na taj razgovor koji sam tražio. Do tog vremena, u ta tri dana, nije me niko fizički ni psihički maltretirao.Međutim, svetlo u toj prostoriji je bilo nehumano, nisam mogao da čitam i imao sam bolove u očima. Inače, svi ti momci sa kojima sam kontaktirao bili su vrlo ljubazni i bili su zabrinuti zbog čega ne jedem.Dakle, posle 22 sata, u ponedeljak, kad su mi rekli da je došlo vreme za razgovor, rekli su da se spremim, zatim su me uzeli između sebe, ponovo mi pokrili lice šeširom i kroz kuhinju odmah izveli na tlo, do vozila koje je stajalo blizu. Seo sam u automobil, a pored mene su sedela dvojica sa strane. Kola su u prvi mah morala da siđu niz jednu kraću strminu, a potom smo se negde spuštali i imao sam utisak da prelazimo ili Topčidersku zvezdu ili skver kod "Dragiše Mišovića", jer sam mogao da nazrem sa strane i kroz rupice šešira toliko da se orijentišem. Pre nego što sam pošao na taj razgovor, ništa mi nije vraćeno od dokumenata i papira koje su mi uzeli.

U IŠČEKIVANJU PRESUDE: Evo šta je Karadžić poručio iz Haga

Posle toga sam došao u ovu pritvorsku jedinicu. Kolima smo ušli u neki pokriven prostor, iz kojeg se sa nekoliko stepenika dospeva do vrata. Dakle, ja sam izašao iz kola, popeo se na nekoliko stepenica, ušao u prostoriju i dugo išao nekim hodnikom. Sa leve strane sam mogao nazreti kroz šešir rešetke i shvatio da je to zatvor. Čuo sam da se otvaraju neka vrata, uveli su me u jednu prostoriju i skinuli mi šešir.

To je svetla prostorija sa kompjuterom, stolom, stolicom i tu se pojavio posle kratkog vremena neki starešina koji me je s mojom lažnom legitimacijom u ruci pitao ko sam i kako se zovem. Odgovorio sam: "Sve je jasno".

To lice je bilo u uniformi kao i svi ostali u zgradi. Uniforme su bile plave boje. Taj starešina je imao neke činove, kratko ošišan i uljudan. Tada su mi komisijski predočili moje stvari i zapisnički ih oduzeli. To su stvari iz one plastične kese. Torba za laptop, laptop i ostale stvari iz te torbe niti su mi pokazali, niti su mi zapisnički vratili. Ja sam tad potpisao zapisnik o oduzimaju stvari, koji su mi tom prilikom pokazali. Taj zapisnik su pisali preda mnom, a ja sam im pomagao da ga sastave. U tom zapisniku nije pomenut laptop, niti je bio.

Mislim da sam u zgradu ušao 10-15 minuta posle 23 časa. Obavestili su me da ću se sresti sa istražnim sudijom i obaviti zakonsku proceduru. Oko 00.45 mene su konačno iz tog pritvora doveli u kancelariju postupajućeg istražnog sudije, ovde prisutnog Dilparić Milana.

PRESUDNIH 15 MINUTA: Ovako je Đurić reagovao na izricanje presude

Izlazak iz ilegale

Propustio sam da kažem da su mi otiske prstiju uzeli tek posle saslušanja od strane istražnog sudije i uručenja rešenja istražnog sudije. Dakle, u ta tri dana ni na koji način nije pokušavano da mi se utvrdi identitet. Nisu mi uzeti otisci prstiju, ni fotografija, ni DNK uzorak.Na pitanje postupajućeg zamenika tužioca koliko dugo boravim u Beogradu odgovaram da ne mogu da odgovorim tačno u kontinuitetu, ali boravim od vremena pre smrti Zorana Đinđića, do kada sam bio u ilegali. Po smrti Zorana Đinđića, ja se više ne krijem.a pitanje da li sam menjao mesto boravka odgovaram "da", menjao sam često mesto boravka. Stanove sam iznajmljivao u raznim delovima grada. Stanove sam sam nalazio, bez ikakve pomoći, preko oglasa ili agencija, uz lažna dokumenta. Moj mladi sinovac Dragan Karadžić se u žaru nepotrebno žrtvuje, a istina je ovo: bio je sa mnom u kontaktu SMS porukama i znao je gde sam, povremeno orijentaciono, povremeno precizno. Novu godinu smo čekali pre Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.Nije mi donosio hranu da me ne bi otkrio, jer je stalno bio praćen, ali nije bilo ni potrebe, jer sam se ja i za vreme ilegalnog boravka snalazio za ishranu u nekoj od prodavnica koje rade noću. Sve vreme boravka u Beogradu ja sam se sam kretao, jer je to tako najbezbednije. Nisam imao pomoć nikoga u nalaženju stanova, jer tu pomoć nisam ni tražio jer bi me to ugrozilo. Nijednom prijatelju u Srbiji ja nisam javio da sam u Beogradu, a od novih poznanika sam krio identitet, tako da niko od starih prijatelja nije znao gde sam, a od novih prijatelja niko nije znao ko sam.

Bio sam veoma tih i uzdržan do ubistva Đinđića i izlazio sam samo do prodavnice, svaki put neke druge, da me ne upoznaju. A onda su stanovi u kojima niko ne živi postali sumnjivi, pa sam počeo da izlazim i da se pokazujem komšijama. Javno sam se prikazivao da ne bi ništa posumnjali. Razlog da izađem u javnost je da odagnam sumnju od stana u kojem kao niko ne živi.Radio sam da bih se izdržavao, jer nisam imao pomoć od nikoga. Sve vreme sam bio dobrog zdravlja.

KARADŽIĆ ČEKA PRESUDU: Od predsednika i vojnog komandanta do Haga

Ne voli katakombe

Na pitanje tužioca odgovaram da nikada nisam bio u manastiru Ostrog, niti u jednom drugom manastiru.

Sklanjao sam se od porodice, poznanika, prijatelja, familije, manastira i svih da im ne naškodim. U crkvama sam boravio samo za vreme liturgije i prisluživanja sveća, ne upoznavši se ni sa jednim sveštenim licem. Hramove koje sam posećivao takođe sam menjao da me ne bi zapamtili.Na pitanje tužioca da li sam boravio na Romaniji - bio sam na Romaniji i drugim planinama. Kada je Romanija u pitanju, na njoj sam boravio u vreme dok sam imao zaštitu službenog obezbeđenja, to je bilo do 1997. godine, kad je MUP povukao službena lica koja su bila u mom obezbeđenju. Na planinama sam uvek bio sam ispod neba, dakle u nekoj kolibi, nikad ispod zemlje i u katakombama koje pominjete. Kada su usvojeni zakoni o saradnji sa tribunalom, otpustio sam sve svoje telohranitelje i više niko od njih nije imao veze sa mnom.Na pitanje tužioca da li poznajem osobu pod nadimkom Mrgud - nije mi poznata osoba po imenu Mrgud.

HAŠKO VEĆE O KARADŽIĆU: Nema dokaza da je postojala genocidna namera

Na pitanje tužioca da li sam se za sve to vreme video sa Ratkom Mladićem - od 1996. godine, od kada je Biljana Plavšić postala v. d. predsednika Republike Srpske, ja se nisam video sa Mladićem niti bilo kojim oficirom bilo koje vojske. Jednostavno nisam se sretao ni sa kim ko me je ranije poznavao.

Na pitanje tužioca da li sam se viđao sa Žarkom Gavrilovićem - nikada nisam video Žarka Gavrilovića za koga me pitate. Čini mi se da je on bio predsednik Svetosavske stranke i u to vreme sam ga video na nekom skupu, ali posle 1995. godine nikad.Na pitanje odgovaram: počeo sam da se potpuno skrivam kad sam uočio nekoliko ozbiljnih akcija za hapšenje, kojima sam jedva izmakao i koje su naknadno proglašavane za vežbe, mada nisu bile vežbe jer se vežbe unapred najavljuju. Postalo mi je jasno da je dogovor s Amerikom izigran i da moram sam da se brinem o svojoj bezbednosti.

Drugostepena presuda Karadžiću tek za tri godine?!

Amerika ga izdala

Godine 1997. ili 1998, na Palama su se pojavili ljudi koji su se predstavljali kao istražitelji Tribunala.

Imajući na umu naš pravni sistem, mislio sam da se radi o istražnim sudijama i bio sam saglasan da im se sve sa mojim delovanjem stavi na raspolaganje. Tako su zaista u Vladi imali punu predusretljivost, stekli uvid u sve što ih je zanimalo i, dokumentovano, zaprimili sve što su hteli i razgovarali sa svima sa kojima su hteli.Prema mojim saznanjima, odneli su preko 300 dokumenata, originalnih naredbi za koje su utvrdili kako su donesene i protokolisane, kaseta i drugih dokumenata. I sami su izjavili da nije bilo restrikcije. U to vreme ja sam razmišljao i pripremao sam se za dobrovoljnu predaju tom sudu, računajući na pravedno suđenje. Pokazalo se da je to bila prevara. Oni nemaju istražne sudije i to nisu istražitelji Tribunala, već istražitelji tužilaštva. To smatram ozbiljnom procesnom greškom i nedopustivim postupkom. To, kao i činjenica da su bili selektivni u izboru materijala koji je išao meni u prilog, odbacujućeg, uverilo me je da ne treba da idem pred taj sud. Nerado su uzimali oslobađajući materijal.Tačno je da je postojao sporazum sa Amerikom, koji je Holbruk u ime Amerike postigao sa mojim opunomoćenim saradnicima koji su pregovarali u moje ime, kao predstavnika Republike Srpske. Čak je Holbruk izjavio da je postigao i više od uspeha jer je po Dejtonu trebalo da se odreknem javnih funkcija, a on je postigao da se odreknem i stranačke funkcije koja nije bila javna.

LAZANSKI O PRESUDI ZA KARADŽIĆA: Plašim se da ćemo imati još jednog koji će umreti u Hagu!

BOŠNJACI SPREMAJU UDAR NA RS?! Dodik posle presude Karadžiću očekuje osvetu srpskom narodu

Po tom sporazumu, Amerika je garantovala da neće biti ukinuta Srpska demokratska stranka i da će joj biti dozvoljen izlazak na izbore, te da za mene Hag više ne postoji iako će neko vreme ostati oštra retorika protiv mene. Ja sam tražio da isto važi i za generala Mladića, ali ne znam da li je Milošević nešto u to vreme postigao, pošto ja nisam mogao da govorim u ime generala Mladića.Pošto mi predočavate navode u članku "Filmska potera za dr Dabićem", koji je objavljen u dnevnom listu "Press" na današnji dan, 28. jula 2008. godine, ja tvrdim da nijedan navod u tom članku koji se tiče navodne aktivnosti agenata BIA prema meni kao dr Dabiću, u vreme zadržavanja, a ni ranije, pod maskom mojih pacijenata nije tačan. Ja ne znam da li su mene uhapsili pripadnici BIA ili VBA.

To je sve što imam da izjavim.