PROSTITUCIJOM DO TITULE KNEGINJE! Ova kurtizana grejala je postelju Napoleonu i drugim ljudima iz VISOKOG DRUŠTVA
Svoj nakit je zvala "svojom decom", a nije se znalo gde su joj prava deca.
Ester Lahman, poznatija kao La Paiva, uspela je pomoću prostitucije da se probije iz moskovskog geta do visokog društva Pariza 19. veka. Ona je očaravala umetnike, pisce i plemiće i prodajući svoje telo došla do velikog bogatstva.
Pre oko 150 godina, kada je Francuska prešla sa monarhije na republiku, pa na carstvo, kurtizana poznata koa La Paiva osvojila je visoko francusko društvo. Siromašna seksualna radnica uspela je da stekne veliko bogatstvo i politički uticaj, pošto je i Napoleon III, između ostalih, bio njen obožavalac.
DECA NAJVEĆIH DIKTATORA: Ovi MONSTRUMI su dokaz da iver ne pada daleko od klade! (FOTO/VIDEO)
La Paiva je za svoje savremenike bila mnogo više od kurtizane - ona je bila arhetipska figura 19. veka u Evropi. Njen struk je, prema pričama, bio obiman, a lice joj je opisivano kao muškobanjasto, ali ona je imala vrlinu veću od lepote - jaku ambiciju.
Rođena 1819. godine u Rusiji kao dete nemačkog Jevreja i Poljakinje, odrasla je u zemlji koja nije bila prijateljski nastrojena prema pripadnicima njene vere. O njenoj mladosti je malo toga poznato, osim da je brzo sebi nadenula ime Tereza, a zatim ime Blašn.
Udala se mlada!
Već sa 17 godina se udala za krojača koji je bolovao od tuberkoloze. Ona mu je rodila sina, a u Parizu se našla nepunih godinu dana nakon porođaja. Tamo je došla bez deteta, bez papira koji potvrđuju da je razvedena, ali sa čvrstom željom i odlučnošću da uspe da se progura do vrha evropskog društva.
Način na koji je došla u Pariz nije poznat. Pretpostavlja se da je prvo boravila u jeftinom hotelu gde su se prostitutke i muškarci koji ih žele okupljali. Druge devojke su bile lepše od nje, ali Tereza je osvajala. Ona je, prema sopstvenoj proceni, provela tri godine pripremajući društvenu pobunu, hraneći se slabo, usredsređujući se na to da dospe na ekskluzivnije mesto i da nađe muškarce bolje od onih koji su joj dolazili u hotel.
Već 1841. godine, kada je imala 22, otišla je u prusku banju Ems sa punim koferom pozajmljenih haljina i lažnog nakita. Našla je za sebe pijanistu, Henrija Herca, bogatog muškarca koji joj je obezbedio stan, nakit i posao. Uskoro je ponovo bila u Parizu, vodila je uspešan salon i nazivala sebe Madam Herc. Kada joj je muž otišao u Ameriku, njegovi roditelji su je izbacili iz kuće. Bogatstvo je počelo da joj se osipa, nakit je dala u zalog, pa je bez supruga da joj čuva leđa bila na ivici da se vrati u bordel.
Zato je 1847, na savet svog krojača, otišla u Lodnon umesto u Pariz, gde je odmah doživela uspeh. Već prvog dana zavela je u Kraljevskoj kući opere bogatog aristokratu, a ubrzo je zaveden i portugalski markiz Albino Frančesko Araujo da Paiva.
Za vreme njenog odsustva!
Dok je ona bila van Pariza, republika je zauzela mesto monarhije na tri godine, a onda je postala carstvo kojim je vladao Napoleonov nećak Napoleon III. Velike društvene promene odigrale su se u Francuskoj, a Drugo francusko carstvo je postalo savršeno igralište za La Paivu.
Pošto je dobila šta je htela od markiza rasipnika, otpremila ga je u Portugaliju pismom u kom stoji "Vrati se nazad u Portugaliju; ja treba da ostanem ovde i budem kurva". Nedugo nakon toga, on je u Lisabonu izvršio samoubistvo. Ona je postala retka "zverka", kurtizana sa titulom - sa njom je dobila veliki broj ljubavnika, mnogo moćnijih i bogatijih od markiza.
Postala je legenda!
Jednom muškarcu je prodala svoje telo dogovorivši se sa njim da može biti sa njom dok njegovih 10.000 franaka bude gorelo u kaminu. Svoj nakit je zvala "svojom decom", a nije se znalo gde su joj prava deca. Postala je legenda, a samim tim joj je i cena skočila. Grof Gvido Hankel von Donersmark, mladi Prus, njen budući muž i jedan od najbogatijih muškaraca u Evropi, dao joj je sve. On je platio i izgradnju njenog hotela u Jelisejskim poljima.
Dolazili su joj sam car, industrijski baroni, pa čak i pisci kao što su Gistav Flober i Emil Zola - od koga je za svoje gostoprimstvo tražila minimum 25 litara šampanjca.
Njena "vladavina" je trajala do 1871. godine, do Francusko-pruskog rata, kada je interesovanje za nju oslabilo. Optužena je da je nemački špijun. U operi je, kada bi ušla u nju, dočekivana zvižducima. To što je njen muž bio Prus nije bilo jedino što ju je pokopalo - kurtizane su u ovom periodu postale žrtveni jarci, a La Paiva, koja nije bila samo kurtizana, nego i Jevrejka, postala je žrtveni jarac broj jedan.
Bilo je vreme da se povuče. Ona i njen poslednji muž, najbogatiji od svih koji su je voleli, proživeli su ostatak života u Šleskoj. Kada je 1884. umrla, njen suprug je nije sahranio, nego je njeno telo balsamovao u alkoholu i oplakivao je mesecima, nakon čega je njene ostatke smestio na tavan. Njenog muža, grofa Gvida Hankela von Donersmarka, car Vilhelm II Nemački proglasio je knezom, pa je La Paiva posthumno dobila i titulu kneginje.