Izgleda idilično i čisto? Varate se
Uprkos svetskim naporima kako bi se smanjila upotreba plastike, svet i dalje proizvodi više od 260 miliona tona godišnje. Još frapantniji je podatak da se na globalnom nivou reciklira samo jedan odsto. Ogroman deo završi na deponijama, ali i u okeanima.
Ne postoje pouzdani podaci o količini plastike koja leži u okeanima. Studije u prošlim decenijama su iznele zabrinjavajuće podatke koji pokazuju da su milioni kilometara vodene površine pokriveni ''plutajućim smećem''.
Izvori zagađenja se svrstavaju u dve kategorije – mogu biti tačkasti i netačkasti. Prva kategorija se javlja kada se zagađujuće materije neposredno ispuštaju u vodene površine i za razliku od druge, sa protiv nje se mnogo lakše bori, jer se lakše prati izvor, a samim tim je i kontrola efikasnija, što nije slučaj kada, na primer, đubriva sa polja odlaze u vodenu površinu spiranjem poljoprivredne.
- 80 odsto konzumne plastike prikuplja osam evropskih zemalja (Švajcarska, Nemačka, Danska, Švedska, Austrija, Belgija, Nizozemska, Norveška i Luksemburg)
- 25 odsto i više ukupne prikupljene plastike u Švedskoj, Estoniji, Ceškoj, Belgiji, Austriji, Norveškoj i Islandu se reciklira, a apsolutni prvak je Nemačka koja reciklira 33,9 posto
- 5 evropskih zemalja predvodi na svetskoj lestvici onih koji recikliraju najviše prikupljenog otpada - Švajcarska (51%), Austrija (49,7%), Nemačka (48%), Holandija(46%) i Norveška (49%)
Jedemo plastičnu ribu
Francuski istraživački brod ''Tara Mediterane'' bavi se proučavanjem uticaja plastičnih mikrofibera do pet centimetara na ljudski organizam, a podaci koje su do sad skupili pokazuju da je ceo Mediteran zagađen plastikom. Reč je o komadima plastike koje nije moguće detektovati kao krupni otpad, na površini od jednog kvadratnog kilometara u zapadnom delu Sredozemlja pronađeno je 400.000 delova plastičnog otpada.
Kako stručnjaci ističu, plava boja mora zapravo zavarava - to što plastiku ne vidimo, ne znači da je nema, nego da je toliko sitna da nije primetna.
U zavisnosti od vrste plastike, za razgradnju je potrebno između dve i tri stotine godina, što jasno pokazuje opravdanost zabrinutosti celog sveta. Iako još uvek nije sasvim poznato kakve i koliko štetne posledice ostavlja po ekostistem, ne postoji sumnja da završava na našim trpezama. Naime, plastika preko digestivnog sistema ulazi u organizam sitnih riba, koje su plen većih - onih koje jedemo.
Pogledajte i: Riba koju stalno jedete sadrži plastiku?
