IZRAČUNAJTE SAMI: Do 2082. Srbija neće imati prvake!
Svake godine u Srbiji broj đaka prvaka je sve manji i manji, a prema istraživanjima radosni trenutak polaska u školu 2082. godine neće postojati.
Usled katastrofalnih demografskih kretanja neprekidno se smanjuje broj đaka prvaka. Naime, ova školska godina počela je za samo 68.000 prvaka, što znači da se njihov broj za poslednju deceniju i po smanjio u proseku za po čak 1.000 prvaka godišnje. Ukoliko se ovaj trend ne zaustavi, surova i realna matematika dovodi nas do činjenice da će 2082. godine školsko zvono oglasiti za poslednje odeljenje prvaka, jer ih od tada neće biti.
Neumoljivi statistički podaci pokazuju da su stvari otišle predaleko i da se Srbiji bliži neizbežan kraj, a samo odlučnom akcijom može se preokrenuti situacija. Strašan je podatak da u Srbiji samo osam opština imaju pozitivan priraštaj, a u ostatku države dramatičnom brzinom smanjuje se broj stanovništva.
Naravno, to je sasvim logična posledica činjenice da stopa rađanja ni izbliza nije dovoljna čak ni za prostu reprodukciju stanovništva. A da pri tom nije reč ni o kakvim neutemeljenim pretpostavkama, svedoči zvanična izjava srpskog ministra Vulina, koji je doslovno izjavio ovo – “Srbija ima poražavajuće demografske brojke. Mi smo najstarija nacija u Evropi, a drugi smo u svetu posle Japana. Zastrašujuća statistika pokazuje da se u Srbiji obavi više pobačaja nego porođaja“, zaključio je ministar.
Pa ipak, u svemu tome možda najviše brine nedostatak vizije kako ostvariti demografski oporavak, iako postoje dobri primeri da su zemlje sa sličnim pokazateljima uspele da državnim merama preokrenu takav negativan trend.
Konkretno, u Rusiji je istovremeno postignuto povećanje rađanja i smanjenje smrtnosti stanovništva, što je rezultiralo pozitivnim prirodnim priraštajem u 2013. godini, iako je i tamo situacija bila kritična čitave poslednje dve decenije. Ali kako se videlo, na kraju se ruska državna podrška rađanju trećeg deteta pokazala uspešnom, a ona se tokom niza godina sastojala u obilnoj finansijskoj pomoći roditeljskim parovima kroz program pod nazivom “majčinski kapital“.
Stanovništvo Srbije trebalo bi da se otrezni sve dok ne dođe 2082. godina kada bi školske klupe mogle ostati sasvim prazne. Ukoliko se nekome učini da u takvoj prognozi postoji trunka preteranog pesimizma, onda neka uzme kalkulator u ruke i rezultat će ponovo biti čista nula, ako se ne promeni statistički trend koji sada postoji. I zato radujmo se početku nove školske godine, zajedno sa prvačićima. Dok ih još imamo.