Jedna zemlja dva sistema: Razlike između Hong Konga i Kine
Bivša britanska kolonija ima drugačiji jezik, valutu, pasoš od ostatka zemlje
Iako se bivša britanska kolonija vratila kineskoj vladavini 1997, na teritoriji Hong Konga održavaju se neke specifičnosti od ostatka Kine.
Jezik
Hong Kong – kantonski kineski i engleski jezik. Zvanični dokumenti i obaveštenja su dvojezična.
Kina – mandarinski kineski je zvanični jezik u zemlji, iako postoji nekoliko regionalnih "dijalekta", ponekad tako različitih kao francuski i italijanski. Zvanični tekstovi su na pojednostavljenom kineskom, upodobljenim sredinom dvadesetog veka u pokušaju ublažavanja nepismenosti
Pasoš
Hong Kong – Putna dokumenta izdata u Hong Kongu od 1997. znače bezvizni režim za nekoliko zemalja, uključujući i države Šengenskog sporazuma.
Kina – Pasoš izdat od Ministarstva spoljnih poslova Kine nije dovoljan za ulazak u Šengen zonu i skoro sve zapadne zemlje, već je potrebna i viza
Valuta
Hong Kong - hongkonški dolar izdaje HSBC banka, Standard Chartered banka i Narodna banka Kine. Kurs je vezan za kurs američkom imenjaka, kao što je, na primer, konvertibilna marka u BiH vezana za evro.
Kina - Renminbi („narodna valuta“), u svetu poznato pre svega kao juan, izdaje Narodna banka Kine. Snaga juana u odnosu na hongkonški dolar značajno je porastao u poslednjih nekoliko godina.
Troškovi života
Hong Kong - flaša mineralne vode košta oko 1 evro . IPhone 5S (32GB) košta 524 evra. Troškovi života u Hong Kongu su generalno veći nego u ostatku zemlje, ali luksuzne su robe neretko jeftinije.
Kina - flaša vode košta manje od 0,4 evra u gradovima . Isti iPhone 5S košta 632 evra . Proizvodi stranih brendova ili uvezene robe generalno su 20 % skuplji nego u Hong Kongu .
Internet
Hong Kong - Korisnici Fejsbuka, Whatsappa i ostalih (zapadnih) aplikacija nemaju prepreke za pristup kako njima, tako i ostalim stranicama ili proizvodima iz bilo kog dela sveta.
Kina – Protežiranje domaćih informatičkih servisa praćeno je sa kontrolisanim pristupom pomenutim stranim sadržajima. Tako je, na primer, na svetkom nivou druga najveća svetska socijalna mreža Baidu, kineski pandan Fejsbuku, koji upravo zbog protekcije domaćih vlasti ubedljivo nadmašuje Fejsbuk u najmnogoljudnijoj zemlji planete. Takođe, Kina podstiče promet internet sadržaja preko servera stacioniranih u zemlji kako bi imala veću kontrolu nad protokom i nadzorom sadržaja.
Pogledajte i:
