JURIJ LEVITAN - GLAS POBEDE: Spiker koga je Hitler mrzeo više nego Staljina (VIDEO)
Kao što se naši stariji sugrađani sećaju upečatljivog glasa Miće Orlovića, tako sada već ostarele generacije širom bivšeg Sovjetskog saveza znaju za čoveka koji ih je obavestio o Hitlerovom napadu, o porazu fašizma, o letu Jurija Gagarina u svemir...
Jurij Levitan je bio sin krojača i domaćice iz ruskog grada Vladimira. U 17. godini (1931.) došao je u Moskvu sa željom da bude glumac, kao njegov omiljeni, Vasilij Kačalov.
Kod nas bi ga zvali Bure
Još kao dečak, Jurij je imao glas koji se pamti. Zbog dubine koja ga je krasila, neretko je decu plašio, jer se činilo kao da im se s leđa obraćaju stariji.
Baš zbog te dubine je i stekao nadimak Cev.
Članovi komisije u pozorištu smejali su se njegovom glasu koji je otkrivao da nije iz glavnog grada. Nije prošao. Međutim, zapao je za oko jednoj drugoj komisiji, komisiji koja je birala nove radio spikere.
A onda se desio Staljin. Čovek kog optužuju da je ubio desetine miliona Sovjeta Levitanu je podario život. Život koji bi bio posve skromniji da svemoćni vođa SSSR jedne večeri nije uključio radio i čuo nepoznat mu glas koji je čitao radijsko izdanje lista "Pravda".
Staljin je odmah pozvao Radijski komitet i zatražio da taj spiker čita uvodni deo dolazećeg 17. kongresa Komunističke partije Sovjetskog saveza.
Javio je naciji da je Hitler napao...
Od ranog jutra tog 22. juna telegrafske i telefonske instalacije koje su povezivale Moskvu sa zapadnom granicom bile su usijane. Mnogi su javljali da je Nemačka započela iznenadan napad na sovjetku armiju. Staljin i vrh države nisu bili sigurni da su vesti tačne (pogledajte: ŠTO IH NAJMIŠ, KAD IM NE VERUJEŠ: Špijunska otkrića u koja nisu verovali), ali su za svaki slučaj pozvali Jurija da dođe na radno mesto.
Prvo što je pročitao narodu bilo je: "Danas u podne biće saopštena važna objava Vlade Sovjetskog saveza".
A kada je dan došao na polovinu usledile su sledeće reči:
"Pažnja! Govori Moskva! Građani Sovjetskog saveza, prenosimo saopštenje sovjetske vlade. Danas u četiri sata ujutru, bez prethodnih zahteva od Sovjetskog saveza i bez objave rata, nemačka vojska je napala našu zemlju."
Sledeće četiri godine nije bilo važnije vesti koju je Sovinformbiro imao da saopšti, a da je nije čitao Jurij. Sada već nadaleko i naširoko poznat glas davao je kakav takav mir stanovnicima ratom izmučene zemlje. Jer, dokle god je Jurij u Moskvi da čita vesti, dotle ima nade da će agresor biti pobeđen.
Običan narod nije znao da Jurij i nije radio iz Moskve. Pošto su radio predajnici nemačkom Luftvafeu služili kao svojevrsni putokazi, naređeno je da se oni razmontiraju. Iz tih razloga, levitan je premešten. Prvo u Sverdlovsk (Jekaterinburg), a potom u Kujbišev (Samaru). Tek nekih 20 godina nakon rata, javnosti je otkrivena ova istina.
... ali i da je fašizam poražen
Osvanuo je 9. maj i novo rano ustajanje za Levitana. Pozvan je u radio da pročita vest o kapitulaciji nacističke Nemačke narodu SSSR-a. Nakon što mu je u Kremlju saošteno da je rat gotov, imao je oko pola sata da stigne za mikrofon i objavi radosnu vest.
Prijatelj sa kojim je Crvenim trgom žurio kroz masu, povikivao je nekima od njih da se pomere jer žure na posao, na šta je jedan uzvratio:
"Koji crni posao, sad će Levitan da javi da smo pobedili."
Ogromna nagrada za Levitanovu glavu
Koliko je Jurij bio važan za moral stanovništa Sovjetskog saveza, otkriva jedan kuriozitet. Hitler je raspisao nagradu od 250.000 rajhsmaraka za onoga ko mu bude uhvatio Levitana.
Poređenja radi, za generala Dragoljuba Mihailovića i vođu Narodnooslobodilačkog pokreta Josipa Broza Tita Hitler je nudio po 100.000 maraka. Ukupno 200.000.
Glasoviti tridesetjednogodišnjak je zatim došao do svog mesta, otvorio kovertu i pročitao:
"Pažnja! Govori Moskva! Nacistička Nemačka je uništena i pobeđena!"
"Ne mogu da ne odem. Narod me očekuje"
Nakon rata nastavio je sa poslom. Prvi je naciji javio da je Staljin umro. Prvi je naciji javio da je Jurij Gagarin uspešno obavio let u svemiru.
Umro je 1983, u 69. godini tokom sastanka sa borcima Kurske bitke, najvećeg tenkovskog sukoba u istoriji. Iako je imao zdravstvenih problema, pošao je na ceremoniju sa rečima:
"Ne mogu da ne odem, narod me očekuje."
Pogledajte još:
- Kako su Srbi branili Rusiju od Napoleona: Deset junaka Borodinske bitke
- POŠTEN STAREŠINA ILI LOŠ OTAC? Staljin odbio da spasi sina jer nije hteo "generala da menja za običnog vojnika"
- BIJE BOJ SRCE U JUNAKA, ALI BIJE I SVETLO ORUŽJE: Evo na šta je ličila srpska vojska u Srednjem veku (VIDEO)
- SUDBINA: Odbijao je 40 godina da plovi brodom, a onda je kupio kartu za Titanik! (VIDEO)
- Danas je beogradska "stara dama", a nekad su bili protiv njene gradnje (VIDEO)
- Pal Teleki: Čovek koji se ubio jer nije hteo da napadne Kraljevinu Jugoslaviju 1941.
- JUGOSLAVIJA: Greška što je stvorena ili greška u načinu stvaranja
- Propast Srpskog carstva: Gde je pogrešio car Dušan
- Najveći uspesi srpske vojske tokom NATO bombardovanja 1999. godine (VIDEO)
- DVA VEKA TAKOVSKOG USTANKA: Da li ste znali da Miloš ne bi ni podigao bunu da ne beše Arsenija Lome