KAFANSKA PRIČA: Nije znao da kaže "NE"

- E, moj prijatelju, pitam se ovih dana ko je taj što je smišljao reči, konkretno odričnu rečcu "NE". Da li je on shvatio kako ju je lako izgovoriti? Gledam svakodnevno mog jednoipogodišnjeg sina - ne želi da se potrudi da priča, ali zato po ceo dan samo viče: ne, ne, ne, neee, ne... Čak i kad me doziva, opet isto: nne-nneee-ne - bacio se u dubokoumno razmišljanje Miodrag Miša Kigen, doajen postmodernog birtijaštva.

U kafani "Kod Vitez Koje" Miša je delio sto i teme sa poznatim prestoničkim rokerom, što bi rekli žurnalisti - gitaristom kultnog beogradskog sastava. Žalio je što ljudi kad odrastu kao da zaborave kako je lako izgovoriti "ne". "Svet bi bio mnogo bolji kada bi se to promenilo, da se odrasli sete da nije tako teško odbiti", mudrovao je lelujajući na stolici.

- Da, u pravu si - kratko je odgovorio rok "star".

Njegovo lakonsko odgovaranje nije značilo da ne prati Mišino izlaganje. Slušao je pažljivo i polako ispijao pivo.

- Ne znam da li si čuo za onu overdrajv pedalu za gitaru. Bolja je od ove koju koristiš. Bilo da ti treba malo "gaina" ispred kombo pojačala ili "boost" za distorziju. "Classic/Modified" prekidač prebacuje iz klasičnog overdrajv kola u "nabudžen" ekstra "gain" zvuk bez gaženja preko tvog tona gitare, a "Low" i "High" ton kontrole otvaraju beskonačne mogućnosti - savetovao je Miša selebritija. Znao je taj sve trikove s instrumentima, sve je popravljao.

- Da, u pravu si - klimajući glavom odgovori muzičar.

- A da li si gledao kako Rusi pokazuju zube Zapadu. Ne sme se Baćuška zafrkavati! Putin je pravi vođa. Lider! I nama bi valjalo da imamo sličnog predsednika. Nismo ti mi za demokratiju. Našem čoveku mora da se kaže - uradi to, to i to. Ako to ne uradiš, nader'o si! Molim lepo - skočio je Miodrag Kigen na sledeću temu. Bio je sve glasniji, rumeniji.

- Da, u pravu si - opet isti odgovor. I isti izraz lica - prepun pažnje i razumevanja, zamišljen i koncentrisan na Mišino filosofiranje.

Konobar ih je obišao, doneo im četvrto ili peto pivo po redu (ko to još broji), ispraznio pepeljaru i ostavio ih da divane.

- Jesi li primetio kako je u gradu sve više blogera. I moj kum Radovan Brzi se problogerisao. Onomad kad je obilato grmelo i sevalo, udari grom i u njegov TV. Pola Dorćola ostalo bez prijemnika. A TV majstora u Beogradu isto k'o i gaća u pornićima. Valjanih - još manje. Svi bi u menadžere! Brzi nije znao od muke šta da radi, a popravka je trajala devet dana. Sva sreća što je njegov sin ostavio upaljen kompjuter. Udario Raša da ostavlja komentare po sajtovima, da miri Srbiju - pro i antievropejce, narodnjake i rokere, vlast i opoziciju, šofere i pešake, urbane i tradicionaliste. I postade tako bloger - angažovali ga sa jednog portala da piše kolumnu. Eto kako se kod nas postaje bloger. Mora da ti crkne TV. Mada, nije to samo kod nas, tako je i u svetu - u jednom dahu, glasno, žustro i teatralno je izdeklemovao Kigen.

- Da, u pravu si - uporno je odgovarao roker.

Piće je već poodavno obuzelo Miodraga. Nervirao se, vikao, previše uzbuđivao... Gitarista se dobro držao. Bio je pripit, ali potpuno svestan. I koncentrisan na Mišino predavanje.

- Nego, ne znam da li sam ti rekao - jesi gledao kako Ameri lupaju packe Rusima. Ne smeju Baćuške da se tako zafrkavaju! Odmah sankcije. Nema šta, u SAD-u nije bitno ko je predsednik. Njihova politika je jasna, oni moraju da dokažu i pokažu ostalima da su jedina supersila u svakom pogledu. To je ideologija! I nama bi valjalo da radimo slično. Predsednici su tu da rade za državu, a demokratija je ključna. Ne može svaki novi vođa da našem čoveku iznova govori šta da radi. I to u skladu sa njihovim interesima. Molim lepo, demokratija, sloboda, pravo na iznošenje javnog mišljenja. A ne diktatura k'o u Rusa - vratio se Miodrag Kigen na pređašnju temu.

Bio je još glasniji i rumeniji. Pao je u vatru, želeo da se prepire.

- Da, u pravu si - isti lakonski odgovor.

Rok zvezdi se činilo da je već slušao Mišu kako priča o Rusiji i SAD-u, samo kao da je prethodno bio na strani Istoka, a sada se kune u Zapad. U svakom slučaju, oba viđenja su mu bila potpuno logična. Bio je saglasan i sa idejom o ruskom vođenju politike, baš kao i sa onom američkom.

Miodrag Miša Kigen je pobesneo. Nije navikao na takvog birc sagovornika i saborca. Žustro je ustao i gromoglasno se proderao. Svi u kafani su krišom gledali u njega.

- AAAAAAAAAA, da li si normalan!? Pobogu, zašto piješ kad nećeš da se svađaš - očajnički je zavapio M. M. Kigen! I žila na čelu mu je iskočila...

- Da, u pravu si - shvatila je legenda rokenrola da bi mogao ponekad da se suprotstavi sagovornicima.

- AAAAAAAAAAAA, evo ga ponovo. Opet počinje! Da li si normalan!? Poslaću ja tebe da se družiš s mojim sinkom. Da te on podseti kako je lako reći "ne"! Da ne sviraš sve što ti kažu, ovako si sve patetičniji - prozborio je Kigen s rukama na licu, tiho. I naručio turu - pivo samo za njega!

Roker je taman krenuo da kaže: "Da, u pravu si", ali se onda ujeo za jezik. Samo je blago klimnuo glavom nadajući se da to nije primetio i Miša, Miodrag Kigen!

NAPOMENA: Kafana "Kod Vitez Koje" postoji - u Beloj Crkvi (banatskoj, ne onoj poznatoj po prvoj puški ustaničkoj). I rok zvezda zaista postoji. I razgovor je istinit. Samo što se nije desio u Beogradu. Ili se desio i tu - ali mi to ne znamo!

Sergej Komnenić