Kako je nastala radna nedelja od pet dana?

Prekratak odmor

Reč vikend, kojoj se većina radnika raduje i koju čekaju cele nedelje, prvi put se pojavljuje 1979. u jednom engleskom časopisu.

Tada se odnosila na jasna asocijaciju (kraj nedelje - week end), kada radnik sa posla odlazi negde da provede subotnje popodne i noć, i nedelju sa sebi dragim ljudima.

Magazin Atlantik podseća da su mnogi Britanci poslednje dane u nedelji, koristili za opuštanje, piće, kockanje radije nego za odmor. Tako bi subotu popodne i veče, sa nastavkom u nedelju, provodili na razne načine, samo ne odmarajući.

Zato se pojavio fenomen ''Sveti ponedeljak'', kada su radnici masovno izostajali sa posla, kako bi se oporavili od svega navedenog.

Vlasnici fabrika nisu želeli niti mamurne, niti odsutne radnike ponedeljkom. Pristali su na kompromis. Dali su pola subote slobodno.

Decenija je bila potrebna da subota od pola slobodnog dana postane ceo slobodan dan.

Jedan mlin u Novoj Engleskoj je 1908. godine prvi uveo radnu nedelju od pet dana i to zbog jevrejskih radnika. Običaj je da Jevreji ne rade subotom koju nazivaju Sabat. Reč potiče iz hebrejskog jezika i znači odmor. Subota je glavni dan za obožavanje boga kada Jevreji odlaze u sinagoge da prisustvuju službi koju vodi rabin.

Kako nisu radili subotom, morali su da rade nedeljom da nadoknade, ali to je vređalo neke u hrišćanskoj zajednici.

Rešenje je bio dvodnevni vikend. To se onda proširilo na druge fabrike. A onda je ''Velika depresija'',  kako je nazvana najveća ekonomska kriza ikada, zacementirala petodnevnu radnu nedelju, jer je manje radnih sati bilo lek za nezaposlenost, mislilo se tada.

Može li i kraće?

Ali sve je više studija i istraživanja koja pokazuju da je petodnevna radna nedelja loša po produktivnost i zdravlje.

''American Journal of Epidemiology'' u jednoj studiji navodi da su oni koji rade 55 sati nedeljno manje uspešni u nekim mentalnim zadacima od onih koji rade standardnih 40 sati.

Toni Švarc, autor knjige ''Budite odlični u bilo čemu'', tvrdi da radnici najefikasnije rade u periodu 90 minuta nakon odmora. On smatra da dobrim doziranjem pauza i ovih efektivnih perioda može da se uradi mnogo više u kraćem vremenskom periodu.

I direktor kompanije Basecamp kaže da njegovi zaposleni rade četiri dana nedeljno i da je to dobra ideja. On je zadovoljan sa radnom nedeljom od 32 sata zato što smatra da se tako radnici fokusiraju samo na bitne stvari. I to je ključ. Tvrdi da se tako uradi više i bolje nego za radnu sedmicu od 5 dana.

No, mnogi misle da je petodnevna radna nedelja toliko utemeljena u naše radne kulture da to ne može biti promenjeno, i pored svih ovih razmišljanja.

IDEJA - Dva tima, za produženi vikend

Ali postoji i jedno kreativno rešenje, o kom piše Dejvids Stefens, konsultant iz Bostona na svom Linkedin profilu. Ideja je sledeća:

Kompanija se podeli na dva tima.

Jedan tim radi od 7 ujutru do 6 popodne od ponedeljka do četvrtka.

Drugi radi od utorka do petka u istom terminu.

Timovi se menjaju svake nedelje, tako da umesto dva dana vikenda imaju četiri.

I ideja je bila uspešna, opisuje Stefens kompaniju u kojoj je radio.

Kompanija je bila otvorena od 7 do 18h,  pet dana nedeljno. Moral je bio na zavidnom nivou. Radnici su uzimali manje slobodnih dana za bolovanje.

Dakle, iako su radili 40 sati nedeljno, raspoređeno u četiri dana, bili su srećniji. Radije su radili koji sat, nego koji dan više.