Kako je Prvi svetski rat uticao na Gospodara prstenova?
Veruje se da je svetski rat je imao najveći broj aktivnih pisaca koji su služili kao vojnici, kao i umetnike i muzičare nego bilo koji drugi rat u istoriji, od kojih su mnogi bili žrtve među procenjenih devet miliona vojnih žrtava.
Mogu se samo zamisliti velika dela umetnosti, književnika i muzičara koja je ova izgubljena generacija mogla da proizvede da su preživeli. Pod uticajem njihovih iskustava, neki od onih koji su imali sreće da prežive, kreirali su izuzetne komade, a jedan od najuticajnijih i dobro poznatih je “Gospodar prstenova” JRR Tolkina.
Mašine i čudovišta
Svetski rat video je pronalazak rezervoara, razvoj mitraljeza i bacača plamena. Tolkin je lično video razornu snagu ovih mašina usred bitke i buke iz rovova.
U “Gospodaru prstenova”, gigant, nalik slonu Mumakil, ili Olifaunts, su opisani kao "sivo – oklopno brdo koje se kreće" i kosi sve na svom putu kao tenk, sa konjima i Rohirima koji se plaše da idu blizu njih.
Ipak, još literarnih primera “uspona mašina” mogu se videti u veoma ranoj priči o Srednjoj Zemlji, koju je Tolkin napisao dok je bio u bolnici i oporavljao se od groznice.
U priči “Mračni vitez” Morgot opseda Elven, grad Gondolin sa velikim destruktivnih mašinama u obliku zmija i zmajeva, srodanim monstruoznim tenkovima na Zapadnom frontu.
Nazguli vrisci
Na bojištima magla i dim su prekrivali konjice ali ne i konje, a gas maske koje su nosili njihovi jahači narušavale su njihov govor i proizvodile šištanje i dahtanje.
Tolkinovi Nazguli ili Utvare Prstena su, poređenja radi, zavijeni u teške crne ogrtače da prikriju svoju pravu formu, zvižde na ljude i duvaju vazduh dok su u potrazi za prstenom.
Njihovi krici su takođe sličani zvuku artiljerijskih granata koje lete kroz vazduh pre eksplozije. Psihološki efekat koji su artiljerijski zvuci imali na vojnike je uporediv sa efektom Nazguli krika.
Sem Gemdži i Tomi
Tolkin je napustio rat sa iskustvom "dubokog saosećanja i osećaja za Tomija, posebnog i običnog vojnika iz poljoprivrednog okruga".
On je na njemu bazirao lik Sema Gemdžija po vojnicima koji su bili poznati tokom rata kao ljudi koji su zadržali svoju hrabrost i ostali veseli kada nije bilo mnogo razloga za nadu.
Oficiri poput Tolkina su obično ljudi iz visoke društvene klase, bez obzira na to da li su imali vojno iskustvo. Njima su često dodeljivani vojnici nižeg porekla da kuvaju, čisti i peru njihove uniforme.
Oficiri i ovi ljudi, poznati kao Batmeni, često su formirali jake veze. Tolkin je uveliko bio pogođen ovim odnosima i iskoristio ih da oblikuje vezu između Froda i Sema. Baginsi su imali viši društveni položaj u Okrugu nego Gamgisi i u knjizi Sem se obraća Frodu sa "Gospodine" ili "Gospodine Frodo .
"Moj Sem Gemzi je zaista odraz engleskog vojnika koje sam upoznao u ratu 1914. godine", rekao je Tolkin.
Sem nosi i veći deo Frodovog prtljaga na njihovom putu, kuva i čisti za njim i štiti Froda. Do kraja priče postoji velika ljubav između Froda i Sema u toku uzajamnog pomaganja da se prežive strahote prstena.
Kontuzovan Hobit
Kontuzije i šokovi često su preovladavali među ljudima na obe strane Ničije zemlje, a do kraja sukoba oko 80.000 britanskih vojnika bilo je u tom stanju. Simptomi uključuju živopisne halucinacije i košmare koji oživljavaju traumatske događaje, anksioznost i depresiju, emotivni bol i promene ličnosti.
Tolkin je bio svestan ovih efekata od njegovog boravka u bolnici, ali i na liniji fronta. On je to predstavio u Gospodaru prstenova kao stanje koje pogađa Froda dok nosi prsten.
Pacifizam i povlačenje
Po povratku u Okrug, promena u Frodovoj ličnosti postaje sve očiglednija. Kontuzovani vojnici često postaju pacifisti nakon rata. Mnogi su, takođe, počeli da gube interesovanje za stvari koje su nekada nalazili prijatnim i izolovli su sebe iz društva, kao način da zaštite sebe od podsećanja na traumatska iskustva.
Tako se Frodo tiho povlači u sebe dok nastavljaju da ga muče zastrašujući flešbekovi i noćne more.
