Ko profitira od pada cene nafte?
Obični ljudi mogu zadovoljno trljati ruke na vesti o padu cene nafte, ali najveći dobitnici su veliki potrošaci poput privreda SAD, EU, Kine i Japana.
Među gubitnicima izvoznici poput Rusije, Venecuele i Nigerije.
Cena nafte od oko 60 dolara je duplo manja nego što je bila u junu što zadaje velike brige izvoznicima tog energenta. Ruska valuta je strmoglavo pala od leta, dok investitori brinu da bi Venecuela mogla da bankrotira.
Kad je reč o ukupnoj svetskoj privredi, da li će pad cena nafte štetiti ili koristiti, zavisi od toga koliko će još cena padati, koliko dugo će biti niska, ali i da li će doći do nemira i prevrata koji bi mogli prekinuti trgovinu ili oterati investitore.
Vrednost obveznica državnih naftnih kompanija i država u razvoju su pale. Recesija koja će verovatno pogoditi Rusiju sledeće godine će otežati oporavak privreda u evropskim državama. S druge strane, američki berzanski indeksi su na rekordno visokim vrednostima, čemu su doprineli i najmanja nezaposlenost i najveći rast zarada od velike recesije koja je počela 2008. godine.
Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog krize u Ukrajini već su uticale na rublju, a pad cena nafte je dodatno ubrzao gubitak vrednosti ruske valute.
Prodaja nafte i gasa pokriva skoro 70 odsto prihoda od ruskog izvoza. Ruska centralna banka procenjuje da bi, ako cena nafte ostane na oko 60 dolara, moglo doći do smanjenja privrede od skoro pet odsto sledeće godine. Čak i na 80 dolara po barelu, ruska privreda bi i dalje mogla da se smanji za 0,8 odsto, prenosi b92.
Kao i u Rusiji, i u Venecueli ekonomski problemi prethode padu cene nafte, a ta zemlja je još zavisnija od naftnih prihoda, pošto oni pokrivaju 95 odsto izvoza. Cena obveznica Venecuele naglo su pale prethodnih dana, pošto investitori strahuju da zemlja neće moći da otplaćuje dug i ući u bankrot, što bi moglo dovesti i do političkih nemira.
Nigerija, koja je peti svetski izvoznik nafte, zbog pada cena smanjila je budžet za 2015. za tri milijarde dolara, odnosno 12 odsto.
Najveće svetske privrede su i najveći potrošači nafte, pa niže cene goriva mogu podstaći ekonomiju pošto će potrošačima ostajati vise novca za trošenje, a kompanijama za investiranje.
Akcije avioprevoznika i poštanskih i kurirskih službi su prethodnih meseci porasle. Niske cene goriva mogle bi prosečnom američkom domaćinstvu sledeće godine uštedeti 550 dolara, predviđa ministarstvo energetike SAD.
Potrošači u Kini, Japanu i Evropi manji deo prihoda troše na energente, pa smanjenje cena energenata neće kao u SAD imati uticaj, ali će ipak dati podsticaj privredama. S druge strane, u Japanu postoji specifičan problem - pad u cenama nafte može otežati napore da se podstakne inflacija u Japanu kako bi se prevazišla stagnacija.
Pad cena nafte verovatno će omesti i ambiciozne planove za povećanje proizvoidnje nafte u Brazilu, Kolumbiji i Meksiku pošto niske cene te projekte čine neisplativim.
Dok pad cena nafte može imati prilično veliki negativni uticaj na izvoznike kao što su Rusija, Venecuela ili Nigerija, s drugim velikim izvoznicima stvar stoji drugačije. Cena eksploatacije nafte u zalivskim zemljama je dosta niža čak i od sadašnje cene nafte na svetskom teržitu, pa one i dalje mogu imati profit, mada manji nego što se predviđalo.
Američko ministarstvo energetike procenjuje da će prihod od nafte u članicama OPEK-a pasti na 446 milijardi dolara sledeće godine, što je za 36 odsto manje nego od očekivanog prihoda ove godine.
Pročitajte:
