KOLINDA: Srbija je prijateljska država, započeli smo novu fazu u odnosima
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je u Vukovaru da je Srbija danas prijateljska država kojoj će Hrvatska "nastaviti da pomaže kao i ostalim državama s jugoistoka Europe, da uđe u članstvo EU".
Po njenim rečima, to je nužno kako "bismo konačno stabilizovali ovaj deo Evrope i konačno govorili o miru, stabilnosti i prosperitetu, a ne o otvorenim pitanjima koja nas dele i koja moramo rešiti".
Ona je dodala da je mirnom reintegracijom hrvatskog Podunavlja pre 18 godina Hrvatska tada započela i novu fazu u odnosima sa Srbijom.
Kolinda Grabar Kitarović rekla je, takođe, da su većinska hrvatska i manjinska srpska zajednica, uz međusobno uvažavanje, poštovanje i razumevanje, ključne u donošenju odluka o budućnosti tog grada, da je spremna da u tome pomogne, ali da u ovom trenutku ne želi da govori o konkretnim inicijativama.
Grabar Kitarović je rekla da se pritom posebno mora voditi računa o deci i mladima koji mogu biti glavni zamajac i kojima se moraju obezbediti uslovi za ostanak u Vukovaru.
Pomaci unazad u Vukovaru
Ocenila je da su se u tom gradu u poslednjih nekoliko godina dogodili "pomaci unazad" zbog, kako je rekla, nametanja nekih rešenja, o kojima se nije razgovaralo s lokalnom zajednicom - ni većinskom hrvatskom ni manjinskom srpskom zajednicom.
Na pitanje hoće li ona inicirati sastanak na temu dvojezičnosti između te dve zajednice, rekla je da u ovom trenutku ne bi govorila o konkretnim inicijativama.
- Svakako ću posebno nastaviti da razgovaram sa svima i ako bilo kako mogu pomoći u povezivanju, to ću rado i učiniti - rekla je, odgovarajući na pitanja nakon poseta Lučkoj upravi Vukovar.
Treba smiriti medijske strasti
Predsednica je kazala da generalno o problemima Vukovara, "pre svega onih vezanih za dvojezičnost, suživot i braniteljsku populaciju", naglasila da "treba smiriti medijske strasti", ali i nastaviti dijalog.
Istakla je da su pomenuti problemi "političko, ali i etičko, kulturno i kulturološko pitanje, a kada je reč o suživotu ne treba gledati samo zakonske okvire, koji su naravno izuzetno bitni, već treba poštovati i osećaje ljudi i nastaviti negovati uspehe mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja koja je daleko najuspešniji proces mirne reintegracije u svetu".
