KRIZA U MAKEDONIJI: Skoplju preti ukrajinski scenario sa kosovskim završetkom

Po drugi put za samo dve nedelje, naoružani Albanci dolaze u sukob sa makedonskom policijom. Posle napada na karaulu u Gosnicu, za koji je odgovornost preuzela OVK, dolazi do sukoba u Kumanovu gde se policija sukobila sa više desetina terorista koji su, prema nezvaničnim navodima, došli sa Kosova i Metohije.

Pored toga, politička kriza poslednijh nekoliko meseci izjeda vladajuće strukture u Skoplju zbog niza skandala koji se povezuju sa vladom premijera Gruevskog. Pre samo tri dana došlo je do krvavih demonstracija opozcije ispred sedišta Vlade u Skoplju u kojima je povređeno desetak policajaca i nekoliko učesnika protesta.

Na kraju, "albansko pitanje" u Makedoniji ponovo dobija na značaju.

Iako se približava 14. godišnjica od potpisivanja Ohridskog sporazuma, još uvek nije došlo do pravog suživota između dve zajednice u Makedoniji. O tome svedoče česti incidenti u kojima glavnu ulogu imaju Albanci.

Oružani sukobi sa policijom, krvave demonstracije prošlog leta koje su eksplodirale nakon doživotne presude grupi Albanaca u slučaju "Monstrumi", kao i raketni napad na zgradu Vlade u oktobru prošle godine, za koji je odgovornost preuzela Oslobodilačke narodna armije (ONA), samo su jedni od primera koji tome svedoče.

Kao razlog za napad na zgradu Vlade ONA je ukazala na "bednu situaciju Albanaca u Makedoniji" i naglasila da Vlada Makedonije, po primeru Srbije, "svakodnevno stremi ka Rusiji", što Albanci ne žele.

"Makedonski scenario"

Ohridskim sporazumom iz 2001. godine Albanci su posredstvom međunarodne zajednice dobili veća prava u korišćenju jezika, simbola, obrazovanju i pri zapošljavanju, ali sve jači albanski ekstremizam u Makedoniji govori da to nije dovoljno. "Uspeh" Albanaca na Kosovu i Metohiji svakodnevno podseća nezadovoljne makedonske Albance da i dalje postoji drugi put, da san o stvaranju Velike Albanije nikada nije bio bliži.

Jedno je sigurno, kriza u Makedoniji polako dobija sopstveni oblik. Veoma podseća na početak sukoba u Ukrajini - opozicija želi nasilnu promenu vlasti; međutim, u igri je i treća grupacija koja očigledno želi da iskoristi krizu u vlasti i ponovo pokrene pitanje otecepljenja dela makedonske teritorije.

U Ukrajini je do sukoba došlo nakon ilegalnog puča, a u Makedoniji ekstremisti su pokazali da su koliko danas spremni da nastave rat koji su SAD i NATO zaustavili 2001. godine, a kojim je trebalo otcepiti "albansku Makedoniju" i proglasiti je nezavisnom, po uzoru na Kosovo.

Ipak, današnja kriza u Makedoniji još uvek nije otišla predaleko i politička rešenja su još uvek moguća. Zato je najvažnije sačekati kako će se dalje ponašati makedonske vlasti, ali i međunarodna zajednica koja je poslednji put stala na stranu Makedonaca i zaustavila stvaranje još jedne ilegalne albanske države na Balkanu.