Kurs podiže rate i do 1.000 rsd
Zbog samo tri dinara, za koliko je dinar opao u odnosu na evro od januara do danas, građani zaduženi u evrima koji su ratu plaćali, recimo 350 evra, danas za tu mesečnu obavezu moraju da izdvoje oko 1.000 dinara više.
Građani koji mesečno banci plaćaju 350 evra, u januaru su od plate za ratu morali da odvoje 40.572 dinara, a danas u te svrhe 41.590 dinara.
U januaru su od plate za ratu od 200 evra morali da odvoje 23.207 dinara, a danas u te svrhe oko 550 dinara više.
Slabiji dinar povećava bilo koju obavezu građana koji oni imaju u evrima, bilo da se radi o ugovoru koji ima deviznu klauzulu ili o nečemu drugom, rekao je Tanjugu profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
"Oni kojima poslodavci ne prilagođavaju platu sa promenama kursa imaju problem da im plata preračunata u evre opada kako dinar slabi", rekao je on.
Za jedan evro u januaru je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije bilo potrebno odvojiti 115,92 dinara, a danas evro vredi 118,83 dinara.
Kako bi sprečila prekomerne oscilacije kursa, Narodna banka Srbije je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu kupila ukupno 200 miliona evra i prodala 975 miliona evra.
Iako slab dinar ne ide mnogima na ruku, Musabegović je, kako kaže, ipak protiv odbrane kursa intervenisanjem NBS iz deviznih rezervi. On kaže nijedna centralna banka nije uspela na duži rok tako da odbrani valutu.
"To samo može da dovede do povećanja nelikvidnosti unutar zemlje, jer je isto kao da pijete lek za temperaturu a ne znate šta ju je izazvalo", kaže Musabegović.
Prema njegovim rečima, pad dinara jedino odgovara izvoznicima, jer bi tako trebalo da se smanji izvozna cena njihove robe, posebno ako je sirovina 100 odsto iz Srbije.
"Suština je da se izvrše strukturne promene, da se povećaju subvencije izvoznicima da bi se povećao priliv deviza, jer bi odliv povećao tražnju za evrima i onda dinar slabi", zaključio je on.