Lepa, a glupa - pametna a ok?

Primetio sam da, što sam stariji, i ukus za devojke mi se drastično menja.

Prvu "ljubav" imao sam još u osnovnoj školi. Slađa je bila sve samo ne slatka. Imala je fiksnu protezu i nosila je naočare, ali je kako se kaže "bila dobra k'o lebac". Nikada nisam radio domaće zadatke jer mi ih je ona, uredno svakog dana, donosila već urađene. Naravno, sve je bila naša mala tajna. Znam, bio sam mangup, ali nisam mogao da dozvolim da svi znaju da sam poljubio "robota", kako smo je zvali iz šale.

U nekim kasnijim godinama, pamet mi je pomutila jedna Marija. Uf, zapazio sam je još prvi dan srednje škole. Vidno je bila fizički naprednija, razvijenija od drugih devojaka iz odeljenja. Voleo sam da šetkam sa njom i primećujem zavidne poglede mojih vršnjaka. Samo sam se molio da ne progovori u društvu. Dobro, svi znamo da nekima škola jednostavno ne ide, ali se nekako činilo da sem raskošnih kovrdža, Marija nije imala ništa što podseća na vijuge.

Na fakultetu je opet bila druga priča. Voleo sam da ulazim u "umno izazovne" razgovore. Nije da sam se pravio pametan, prosto mi je bilo zanimljivo da sa nekim diskutujem o izuzetno niskim kamatnim stopama na oročenu štednju i nebuloznim kamatama za kredite za refinansiranje. Svetlana je bila svetlost mog života. U potpunosti mi je odgovarala. Često smo vodili "debate" dugo u noć. Nije bila neka lepotica, ali je u mojim očima izgledala kao milion dolara koje smo zajedno planirali da zaradimo.

Ubrzo nakon fakulteta, kao da sam malo "poludeo", ili sam poludeo još u toku studija pa se to tek kasnije manifestovalo. Jedna za drugom, silikonske lepotice su se samo smenjivale i to mi je apsolutno odgovaralo. Moto mi je s njima bio "manje priče više rada". I trajalo je to jedno duže vreme. Ortaci su mi zavideli a drugarice smejale. Istina je da i nismo imali nekih zajedničkih tema, ali mi to i nije bilo potrebno.

Sada sam opet u nekoj skroz drugoj fazi. Prolazeći parkom, na putu do posla, pogled mi često padne na roditelje i njihovu decu. Neki čudan osećaj mi se javi. U mojoj Mileni vidim sve, i spoljašnju i unutrašnju lepotu i neku energiju kojom zrači.

Na kraj krajeva, istina je što kažu, "lepota je u očima posmatrača".