MAČ SA DVE OŠTRICE: Veći minimalac uništava radna mesta!?
Godine 1998. stanovnici države Vašington su izglasali da se minimalne zarade podignu. Neki su smatrali da će taj postupak "ubiti" radna mesta. Šta se onda dogodilo?
Kako B92 prenosi, zajedno sa porastom minimalca, koji je za 15 godina dosegao 9,32 dolara i postao najviši u SAD, porasla je i brzina stvaranja novih radnih mesta uz prosečnu godišnju stopu od 0,8 odsto koja je za 0, 3 odsto viša od nacionalnog proseka.
Kako navodi Blumberg, uspeh prepoznat u Vašingtonu danas podstiče raspravu o uvođenju minimalne plate na nacionalnom nivou. Zapravo, sam predsednik SAD-a, Barak Obama, zagovara njeno postepeno povećanje, što bi prema izveštaju Kongresa rezultiralo gubitkom radnih mesta za pola miliona radnika, ali istovremeno iz siromaštva izvuklo oko 900.000 ljudi i dodalo 31 milijardu evra za potrošnju u realnoj ekonomiji.
Predsednica FED-a, Dženet Jelin, podržava gledište Obamine administracije i procenu Kongresa. Kako B92 prenosi, ona smatra da bi povećanje minimalca na granicu od 10 dolara umanjilo potrošnju na bonove za hranu za 6 odsto, odnosno donelo budžetsku uštedu od 4.6 milijarde dolara godišnje.
Kako je navedeno, primer Vašingtona, gde su izostala zloslutna predviđanja o "masakru" radnih mesta, ohrabruje zvaničnike u drugim američkim državama i gradovima koji traže ili kreću u pilot projekte sa platama koje su značajno veće od iznosa kojeg predlaže Obama.
