SKUPŠTINA NA ŠEŠELJEV NAČIN: "Jednog sam udario rukom, a drugog nogom"
Danas je Vojislavu Šešelju u Hagu izrečena oslobađajuća presuda po svim tačkama optužnice, ipak ono što se pamti do današnjeg dana su skupštinski incidenti koje je lider radikala gotovo konstantno izazivao.
Još od ulaska u srpsku skupštinu Šešelj je važio za rekordera po broju izrečenih uvreda, kleveta i nipodaštavanja kolega poslanika, uglavnom opozicionih.
Neprestano je vređao i narode koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji. Pored ovoga Šešeljevi incidenti van parlamenta, prelazili su nekada iz verbalnog i u fizičko obračunavanje.
JE*EM VAM MAJKU SVIMA! Svi Šešeljevi haški BISERI! (VIDEO)
Tako je jednom prilikom ispred savezne skupštine, 11. juna 1992. godine Šešelj udario pesnicom taksistu-štrajkača, koji mu je uputio psovku. Šešelj je po izveštajima svedoka počeo da viče: "Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne može da urliče! Ja ću vas srediti bando, bitange! Ja ću vas upucati, bando, što ne radite"?
Pripadnici Šešeljevog obezbeđenja su tada ispalili i nekoliko hitaca iz automatskog oružja.
Takođe, u junu 1992. Šešelj napada učitelje koji su demonstrirali ispred Skupštine Srbije.
- Jednog sam udario rukom, a drugog nogom - hvalio se kasnije.
Šešelj je 9. jula 1992. godine na ulazu u Skupštinu Srbije pištoljem podignutim u vazduh pretio demonstrantima iz Studentskog protesta koji su ga prethodno gađali sapunom, uz povike "operi te krvave ruke".
- Ovog puta, reagovao sam samo pretnjama. Sledeći put ću uzvratiti punom merom i neću snositi posledice za eventualne žrtve i krvoproliće. Sledeći put ću preduzeti mere odmazde - rekao je tada.
Već sutradan, 10. jula 1992, u restoranu Skupštine Srbije Šešelj je napao fotoreportera lista Srpska reč Đorđa Vukoja i lomio njegov fotoaparat.
Pretnje političkim suparnicima
Uvrede na račun političkih suparnika bile su Šešeljev uobičajeni manir. Septembra '92, on je u Skupštini izvređao Ljubicu-Bebu Đaković, preporučujući joj da se obrati nekom od beogradskih žigolo klubova.
Kada lider radikala nije bio u dobrim odnosima s Miloševićem, nije štedeo repertoar uvreda ni na njegov račun. Tako mu je 1994. poručio da ne sme da prihvati plan Kontakt-grupe, a za slučaj da to ipak učini, njemu i njegovoj supruzi predsednik SRS obećao je sudbinu Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.
