MIR JE UVEK BIO SKUPA ROBA: Lazanski za Srbiju Danas o sukobima u 2016.

Već sa prvim veselim korakom u Novu godinu, nažalost, ponovo ulazimo u godinu rata, sankcija i nemira. Ponajviše zato što "neplaćene račune" iz 2015. prenosimo u 2016. A po pravilu, njihovo plaćanje će nas koštati više.

Ratovi u Siriji, Iraku, Jemenu, Libiji i Nigeriji, međunarodni terorizam koji ne poznaje granice i izbeglička kriza koje potresa Evropu, jesu problemi s kojima ćemo se nositi i narednoj godini, a čiji se kraj za sada ne nezire.

U korenu 90 odsto ovih sukoba nalazi se radikalni islamizam čiji je najzlokobniji predstavnik Islamska država (IS). Uništenje tog zla na ratištima Sirije i Iraka imalo bi ključan uticaj na rešenje svih ostalih problema. Zato se danas najvažnije bitke vode na ovim ratištima, a država u kojoj protiv IS-a ratuju praktično sve članice Saveta bezbednosti (SB) jeste Sirija.

Zato smo o budućnosti ovog najvažnijeg sukoba razgovarali i sa vrsnim poznavaocem vojno-političkih prilika u svetu, analitičarem Miroslavom Lazanskim.

Iako je nedavno donesena istorijska rezolucija o budućnosti Sirije, oko koje su se usaglasile sve stalne članice Saveta bezbednosti, pravi mir u Siriji je još uvek značajno udaljen, potvrdio je Lazanski.

- Rezolucije su jedna star, a realnost na terenu sasvim druga... Rat će nastaviti i ne može se tako brzo završiti – rekao je Lazanski za Srbiju danas.

Usvojena rezolucija SB na četiri stranice poziva na prekid vatre i političko rešenje u Siriji, zahteva da sve strane u sirijskom sukobu "odmah prestanu sa napadima na civile", dok će se mehanizmi za praćenje, verifikaciju i nadgledanje primirja razraditi u roku od mesec dana. O ovom istorijskom dogovoru pročitajte OVDE.

U nacrtu rezolucije se takođe traži od UN da sazovu formalne razgovore o prelaznoj vladi. Prema nacrtu, razgovori između sirijske vlade i opozicije treba da počnu u januaru. Dok se sa ovom ocenom slaže američki dražvni sekretar Džon Keri, njegov ruski kolega Sergej Lavrov smatra da će razgovori biti mogući tek u narednih šest meseci. 

Sa ocenom ruskog diplomate se manje više slaže i Lazanski i dodaje: "Dok se islamisti ne poraze, nema ništa od toga. Ako nema vojničke pobede na terenu, od sprovđenja izbora nema govora".

Iako do razgovora vlada Bašara al Asada i opozicije može doći u januaru, još uvek smo daleko od prelazne vlade i održavanja vanrednih izbora. Da bi isti dali najkredibilnije razultate, potrebno je da se održe u celoj Siriji, a pošto se značajan deo zemlje nalazi pod kontrolom džihadista, jasno je da izbora ne može biti dok se oni ne pobede.

Iako je za mnoge rezolucija SB signal promene u odnosima Rusije i Amerike, za srpskog analitičara to je daleko od istine. Svojim angažovanjem u Siriji, kojim je iznenadio Zapad, Putinu je uspelo ono što je želeo od samog početka - da prisili SAD da sa njim razgovaraju kao sa nekim ko je ravnopravan.

No, gubitak u Siriji samo znači da će Vašigton tražiti neki drugi način da uzvrati Rusiji. Da li će to biti još uvek nemirno područje Ukrajine ili neka druga država ruske sfere uticaja, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, sankcije su Rusiji produžile i SAD i EU za još narednih šest meseci.

Kada je reč o borbi protiv Islamske države, još uvek nema prave saradnje na terenu i pored postignutih političkih dogovora među silama. Kako je i ranije primetio Lazanski u svojim mnogobrojnim komentarima, u Siriji ima puno vojski koje ne razgovaraju, puno lanaca komande, puno aviona i pravo je čudo da još uvek nije došlo do sudara ili više incidenata poput OBARANJA RUSKOG SUHOJA od strane turske vojske. A u situaciji kakva je danas, samo je pitanje vremena kada će se oni desiti.

Bez konkretne vojne saradnje na terenu, podržane političkom saradnjom koja je već uspostavljenja, Sirija je u opasnosti da ostane u ratu kome se kraj ne nazire ili, što je i gore,  da postane deo još veće Islamske države.