MISTERIOZNA SIBIRSKA RUPA: Džinovski krater se pretvara u jezero, a nivo vode sve više raste! (VIDEO)
"Hitno moramo istražiti ovaj fenomen kako bismo sprečili moguće katastrofe", upozoravaju naučnici.
Misteriozna rupa na sibirskom poluostrvu Jamal koja se pretvorila u jezero, proširila se 50 metara u dubinu, a verovatno je nastala kao posledica eksplozije gasa, saopštili su ruski naučnici. U okolini ove ogromne rupe, nedaleko od "Gaspromovog" polja gasa Bovanenkovo, na severu poluostrva, otkriveno je još nekoliko manjih kratera.
Solved? How scientists say mystery craters were formed in northern Siberia http://t.co/9RZnTSNiJn pic.twitter.com/fD0RiRW9k9— Siberian Times (@siberian_times) July 13, 2015
Džinovski krater je otkriven prošle godine, a postepeno se popunjava vodom i pretvara u jezero. Tokom prošle zime i proleća nivo vode u krateru porastao je za deset metara, a naučnici tvrde da će nastaviti da raste.
"Veoma sam iznenađen dimenzijama rupe, ogromna je", rekao je na lokalnoj televiziji japanski novinar Asahi Šimbun Teruhiko Nouse, koji je učestvovalo u naučnoj ekspediciji. "Zvuk otapanja glečera me fascinira", dodaje on.
Do jula su se dve trećine kratera napunile otopljenim snegom i kišnicom. Naučnici su uzeli uzorke sa dna kratera, koristeći specijalne senzore. Rezultati pokazuju da je objekat nepredvidljiv, što pobuđuje strah od silaska u krater.
"Uopšteno govoreći, silazak će biti ekstreman", rekao je Vladimir Puškarov, šef ruskog Centra za arktička istraživanja. "Kao prvo, zemlja se još urušava, a otopljena glina se otkida."
Od NLO-a do globalnog zagrevanja
Ranije ove godine, naučnici su objavili da se oko kratera pojavilo 20 mini kratera. Postoji više teorija o poreklu ovih zastrašujućih rupa - od NLO-a do globalnog zagrevanja.
Džinovski krater-jezero, kao i većina ostalih okruglih jezera na poluostrvu, posledica je emisije gasova, smatra Vasilij Bogojavlenski, vođa grupe naučnika koji istražuju kratere u regionu i direktor moskovskog Instituta za istraživanje nafte i gasa.
On kaže da je krater nastao usled otapanja permafrosta u uslovima globalnog zagrevanja. Kao posledica toga, dolazi do emisije gasova ispod zemlje, što izaziva podizanje tla i formiranje objekata nalik na brežuljke, objasnio je on i dodao da neki od njih mogu da eksplodiraju.
Ti brežuljci, koji mogu biti široki čak dva kilometra i visoki nekoliko desetina metara, postepeno se dezintegrišu pri visokim temperaturama i formiraju kratere. "Pre godinu dana, na primeru nastanka kratera na Jamalu, saznali smo da mogu i da eksplodiraju", objašnjava Bogojavlenski.
Ovaj ruski naučnik je ranije upozorio da će rast temperature izazvati otapanje permafrosta i izbacivanje velikih podzemnih depozita hidrata gasa, koji negativno utiču na klimu.