PREDSEDNICI KOJIH SE NIKO NE SEĆA: Da li znate kojih 10 ljudi je vladalo Srbijom od prvih izbora?!

Tačno je 25 godina od prvih višestranačkih, parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, i oni su održani za vreme vladavina Slobodana Miloševića.

Srbija je na predsedničkim izborima prvo izabrala lidera Socijalističke partije Srbije (SPS), Slobodana Miloševića, koji je na čelu Srbije bio od 8. maja 1989. do 23. jula 1997.

Nakon njega je izabran je Milan Milutinović (29. decembar 1997. – 29. decembar 2002.), kao još jedan od kadrova socijalista.

Kasnije, na toj funkciji našao se tadašnji lider DS-a, a sada NDS-a Boris Tadić (11. jul 2004. – 5. april 2012. – reizabran 3. feb. 2008). 

Nakon Borisa Tadića, Srbijom s mesta predsednika Republike upravlja Tomislav Nikolić, (od 31. maja 2012. godine do danas).

Međutim, to su vrlo dobro poznate činjenice, ali se slabo pamti da je pored njih Republika Srbija imala još 6 v.d. predsednika Srbije. To su Dragan Tomić, Nataša Mićić, Vojislav Mihajlović, Dragan Maršićanin, Predrag Marković i Slavica Đukić Dejanović.

Dragan Tomić je bio prvi v.d. (23. jul – 29. decembar 1997), koji je tada bio na čelu Skupštine Srbije kao visoki funkcioner SPS-a.

Rođen je 1936. u Prištini, a školovao se u Beogradu, gde je završio Tehnološko-metalurški fakultet. Fakultet je završio 1962. godine, radio je u rakovačkom “Rekordu“, bio je delegat u SO Rakovica i u Veću opština Skupštine Srbije.

Onda je usledila funkcija predsednika Gradske konferencije SSRN (1986. — 1989). Nakon “Rekorda” zaposlio se u “Jugopetrolu“ na mestu generalnog direktora. Biran je za predsednika Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije.

S mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran je 1994. za predsednika Narodne skupštine i na tom mestu ostao je do 2000. godine, kada su nastale oktobarske promene.

Sledećeg v. d. predsednika Srbija je dobila nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, i na to mesto došla je tadašnja predsednica Skupštine Srbije, članica GSS Nataša Mićić (30. decembar 2002. – 4. februar 2004).

Pošto je Milanu Milutinoviću istekao mandat na mestu predsednika Srbije, a zbog neuspeha dva izborna kruga za predsednika Srbije (zbog nedovoljne izlaznosti građana), ona je postala vršiteljka dužnosti predsednice Srbije 29. decembra 2002, sa ustavnom obavezom da sazove još jedne izbore u roku od 60 dana - što nije uradila u predviđenom roku, i to je izazvalo velike kritike.

Kao v. d. predsednice Republike Srbije bila je članica Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore. Nekoliko sati po ubistvu Zorana Đinđića, 12. marta 2003. proglasila je vanredno stanje u Srbiji. Do kraja aprila se stanje smirilo i vanredno stanje je ukinuto.

Sledeći v. d. predsednika Republike bio je iz redova Demokratske stranke Srbije, a na tom mestu je bio Dragan Maršićanin (4. februar – 3. mart 2004).

Maršićanin je 22. januara 2001. izabran za prvog nekomunističkog predsednika Skupštine Srbije. Posle poništavanja prvog spornog glasanja, poslanička grupa DOS tražila je njegovu smenu. Onda je Maršićanin podneo ostavku na mesto predsednika parlamenta.

Na čelu države u ulozi v. d. predsednika nalazio i funkcioner Srpskog pokreta obnove i unuk Dragoljuba Mihailovića Draže, Vojislav Mihailović (3. – 4. mart 2004).

Predrag Marković, funkcioner G17 plus, takođe je bio v. d. predsednika Srbije (4. mart – 11. jul 2004).

Marković je i drugi predsednik ekspertske mreže G17, a od osnivanja stranke potpredsednik G17+. Predsednik je Narodne skupštine Republike Srbije od marta 2004. Maja meseca 2006. napustio je mesto potpredsednika G17+. Početkom 2007. izabran je za počasnog predsednika stranke G17 plus.

U periodu kada je ondašnji predsednik sam sebi skratio mandat (5. april – 31. maj 2012.), na mestu v.d. predsednika našla se i funkcioner SPS Slavica Đukić Dejanović kao predsednik Skupštine Srbije. Bila je na toj funkciji sve do izbora Tomislava Nikolića.