MRTVE SRBE UBIJAJU DRUGI PUT: Posle rehabilitovanog Stepinca imaćemo i sveca Pavelića
Zagreb polako ali sigurno ide ka 1941.godini. Rehabilitacija Stepinca je prvi korak, možda isto možemo očekivati i sa Pavelićem.
- Suština je da na ovaj način žele da zaokruže svoj nacionalni identitet i to na krvi naroda sa kojim su živeli 70 ili 80 godina. To je neprihvatljivo i sa te strane je Stepinac nama "interesantan" - kaže Đurić Mišina.
On navodi da je poništavanje presude kontroverznom hrvatskom kardinalu iz Drugog svetskog rata Alojziju Stepincu rezultat "njihove neoustaške politike".
- Mi nemamo pravo da se u to mešamo, ali možemo da govorimo o tom periodu i šta se tada dešavalo - rekao je on.
SRAMOTA: Rehabilitovan ustaški zločinac Alojzije Stepinac!
- Poništavanje presude kontroverznom hrvatskom kardinalu iz Drugog svetskog rata Alojziju Stepincu je deo scenarija katoličke crkve čija je namera da Stepinca proglasi za sveca - kaže advokat Branislav Tapušković.
U pravnom smislu, poništavanje presude, kako objašnjava Tapušković je identično slučajevima rehabilitacije koje su vođene pred srpskim sudovima.
- Razlika je u tome što u Hrvatskoj do sada nije bilo takvih slučajeva. Stepinac je prvi. Ukidanje osuđujuće preusude iz 1946. godine znači da je Stepinac oslobođen krivice zbog koje je bio osuđen, a to je saradnja s italijanskim i nemačkim okupatorom i ustaškim režimom u NDH, prisilno katoličenje Srba, i učešće u neprijateljskoj propagandi posle kraja rata čiji je cilj bio ugrožavanje državnog uređenja FNRJ - kaže advokat Tapušković.
VULIN: Rehabilitacija Stepinca je strašna uvreda za žrtve ustaškog režima
Saradnik Instituta za noviju istoriju Aleksandar Raković ocenio je danas da je ukidanje presude hrvatskom nadbiskupu Alojziju Stepincu očekivano i da će dodatno otvoriti "već široko otvorena vrata za njegovu kanonizaciju".
Raković je, navodeći da presuda nije neočekivana s obzirom na talas neoustaštva koji je preplavio Hrvatsku, dodao i da je takav ishod u skladu sa politikom današnje Republike Hrvatske i Rimokatoličke crkve u toj zemlji.
Ocenjuje i da je proces kanonizacije Alojzija Stepinca čisto političke prirode i da nema veze sa teološkim pitanjima.
NIKOLIĆ O PRESUDI STEPINCU: Ukidanje tumačim kao pritisak na Papu da odustane od utvrđivanja istine
- To možemo tumačiti tako da hrvatska Rimokatolička crkva kanonizacijom Alojzija Stepinca želi da amnestira sebe za zločine koje je počinila u NDH i od ljudi koji su bili u njihovim redovima - rekao je Raković.
Raković kaže i da je sve to potpuno neprihvatljivo za Srbe, Jevreje i Rome, pa i sve druge koji poznaju istoriju i istorijske dogadjaje u NDH, gde je, navodi, stradalo nekoliko stotina hiljada ljudi od stane klerofašističkog ustaškog režima, u koju su bile uključene i strukture rimokatoličke crkve.
Dodaje i da odluka suda u Zagrebu neće uticati na rad mešovite katoličko-pravoslavne komisije, koja bi trebalo da da mišljenje o ulozi Stepinca tokom rata, s obzirom da je Sveta stolica već saopštila da bilo kakvo istraživanje ili proučavanje arhivske građe neće uticati na proces kanonizacije Stepinca.
Nakon pisma patrijarha Irineja, papa Franja je LIČNO zaustavio kanonizaciju Stepinca
- Čini se da je praktično cela procedura pri Svetoj stolici već završena i da je samo potreban papin potpis da je Stepinac kanonizovan. Rimokatolička crkva ima mogućnost da u nedogled prolongira potpis pape ili da ga na neko vreme prolongira, ostaje da se vidi šta će se događati - rekao je Raković.
Raković je naveo da treba biti veoma zabrinut da bi cela priča u vezi sa Stepincem mogla da bude prvi korak za rehabilitaciju Ante Pavelića, a moguće i za njegovu kanonizaciju u narednom periodu.
Ko je bio Alojzije Stepinac?
Alojzije Stepinac je rođen 8. maja 1898. godine u selu Brezarić kod Krašića, blizu Zagreba, u veoma imućnoj seljačkoj porodici. Njegov otac Josip imao je dvanaestoro dece i to četvoro iz prvog i osmoro iz drugog braka. Alojzije je osnovnu školu završio u rodnom mestu, gimnaziju u Zagrebu. Vrlo brzo je pozvan u austrougarsku vojsku 1916. godine. Ubrzo se, kao novopečeni oficir našao na Italijanskom frontu, ali njegova vojnička karijera ubrzo je privedena kraju ranjavanjem u borbama na Soči i Pijavi. Čim je čuo da je osnovan Jugoslovenski odbor i da se organizuje Jugoslovenska legija, javio se kao dobrovoljac. Jugoslovenska legija je prebačena na Solunski front kad je on već bio probijen, ali ta ratnička epizoda iz njegovog života biće presudna u kasnijoj crkvenoj karijeri. Posle pobede služio je kao oficir u Vranju, Gnjilanu i Prištini, do proleća 1919. godine, kada je demobilisan u činu podporučnika. Za službu u jugoslovenskim snagama tokom Prvog svetskog rata, Stepinac je nagrađen Karađorđevom zvezdom.
