MUDRE MISLI NAŠEG NOBELOVCA: "Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća"

Svoju prvu pesmu "U sumrak" napisao je 1911. godine. Naredne godine je započeo svoje studije u Zagrebu, a zatim u Beču i Krakovu, gde ga je zatekao Prvi svetski rat.

• Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.
• Živeti u strahu, u kajanju, u stalnom strahu od straha, ne moći oka sklopiti i ne moći dušom danuti, i pri svemu tome raditi i smejati se i razgovarati, to znači za ljude kao ja živeti i uspevati među svetom.
• U prvoj polovini života čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati, a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj. Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu. Ostaju samo kajanje i stid.
• Neprestano su vapili za slobodom, a zaboravili su da, pre toga, traže snagu da tu slobodu dostojno nose.
• Između bojazni da će se nešto desíti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru provodi mnogi od nas svoj vek.
• Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
• Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočaranjem, pa ma kako teško ono bilo.
• Ko uspe da pronikne tišinu i dozove je njenim pravim imenom, taj je postigao najviše što smrtan čovek može postići.
• Ko uspe da zagreje i oživi samoću, taj je osvojio svet.
• U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo.
• Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
• Čudno je kako nam je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje.