Na današnji dan umro Vinsent van Gog!
Jedan od najvećih i najcenjenijih umetnika, čija su dela presudno uticala na evropsko slikarstvo, savršenstvo nije našao, ali je svoju umetnost u punoj meri ostvario.
Najuticajniji slikar u 19. veku je poreklom iz Holandije, ali pošto je jedan deo života proveo radeći u Francuskoj smatraju ga i Francuzom. Rođen je 30. marta 1853. godine u malom holandskom selu blizu belgijske granice.
Van Gogovo slikarstvo je na sebe preuzelo misiju da izrazi ljudsku dramu i pravu moru postojanja. Veliki umetnik i stvaralac iza sebe je ostavio 800 slika i 850 crteža. Van Gog nikada nije bio zadovoljan životom. Uvek je bio napet, zazivao je česte svađe i padao u depresiju. Ljubav prema bednima i siromašnima bio je njegov unutarnji impuls koji ga je naveo na humane akcije i dela.
Jedno vreme je proveo u rudniku gde je slikao rudare tamnim i mračnim bojama. Međutim, tu se događa nesreća u kojoj gine 57 ljudi. Ceo grad je ostao bez posla i ljudi su gladovali. Vinsent je svoju bednu platu koristio da bi nahranio decu. Izgubio je veru u boga i razlog da živi. Počeo je da unajmljuje prostitutke. Svoje duševno rastrojstvo prenosio je na papir koji je redovno slao svom bratu Teu koji je zaslužan za nastanak brojnih slika.
Na bratov poziv odlazi u Pariz. Posle kratke pariske impresionističke faze kada rasvetljava paletu i napušta socijalne teme. Boravak u Provansi je bio vrhunac Van Gogove karijere. Za manje od 15 meseci stvorio je preko 200 slika, uključujući "Tringetalski most", "Žuta kuća" i čuveno remek-delo "Suncokrete".
U Arl dolazi Pol Gogen kako bi zajedno slikao sa Van Gogom, ali ubrzo se dešava incident koji je izazavan žestokom svađom između dva umetnika. Kobne noći nesrećan Van Gog odseca sebi deo uva. Posle tog događaja Vinsent je počeo da gubi razum. Osmog maja 1889. godine dopušta da ga odvedu u bolnicu za duševne bolesti u Sen Remu. Oporavak u bolnici mu je doneo nova umetnička dela od koji su "Irisi", "Polje čempresa", "Portret" i predivna "Zvezdana noć". Međutim, to nije bilo dovoljno da se Vinsent potpuno oporavi.
Dvadeset i sedmog jula uzeo je revolver i veliko platno da još jednom slika nepregledna žitna polja, a onda je pucao u sebe. Metak je prošao ispod srca. Kada je Teo došao, prošaputao je: "Ne plači. Uradio sam to za dobro svih". Dana 29. jula 1889. godine izdahnuo je na rukama brata.
Slika "Seljanka" iz 1885. godine se nalazi u beogradskom Narodnom muzeju.
