Franc Ferdinand: Priča o čoveku zbog koga je započet I svetski rat

Njegov život je bio jedan od privilegovanih, pun zadovoljstva , odrastajući u Habsburškoj kraljevskoj porodici koja je vladala nekada poznatim Svetskim rimskim carstvom.

"Ferdinand, naslednik austrougarskog trona, bio je sujetan, impulsivan čovek, ograničene inteligencije, nerealnih ideja o budućnosti carstva", napisao je Pavle Šunka u svojoj knjizi o atentatu.

Negovan da nasledi titulu cara od svog strica, Franje Josifa, Ferdinand je započeo vojnu karijeru, ali je većinu svoga vremena provodio putujući ili u lovu.

Franz Ferdinand u Australiji

U maju 1893. Ferdinand je posetio Australiju na kruzeru Kaiserin Elizabet, ponosu austrougarske mornarice. "Nije bilo ceremonije, budući da je nadvojvoda izrazio želju da sleti inkognito", izvestio  je Argus.

Tokom posete, Ferdinand je putovao vozom do grada Naromine zbog nekog snimanja, sa zaustavljanjem u Ventvort Falsu, Blekhartu i Batrurst u zapadnom Južnom Velsu da bi uživao u pejzažu. On je takođe bio gost gospodina Badgerija u Mos Valu, koji ga je upoznao sa koalama. Ferdinand je uspeo da ubije najmanje osam.

Jedanaest dana kasnije, nadvojvoda je napustio Australiju, njegov brod je natovaren sa mrtvim divljačima, uključujući kljunara koji je dodao u svoju kolekciju trofeja .

Na korak od nesreće

Ferdinandova opsednutost lovom je bila viđena kao preterana, čak i po standardima tog vremena. Na jednoj fotografiji možemo ga videti kako sedi na slonu u Cejlonu (sada Šri Lanki), a njegov boemski zamak navodno je „okićen“ sa preko 100.000 trofeja.

Nesreća se "dogodila" dok je bio na lovačkoj ekspediciji samo nekoliko meseci pre njegovog ubistva koje je promenilo tok svetske istorije. U novembru 1913. nadvojvoda i Sofija su bili u poseti Engleskoj, gde su bili gosti vojvode od Portlanda u Velbek opatiji u Notingemširu.

U toku ekspedicije pucanja na fazana sa vojvodom, jedan od muškaraca koji im je punio pištolje, slučajno je ispalio dva metka i za dlaku promašio Ferdinanda. "Često sam se pitao da li bi Veliki rat možda bio izbegnut, ili bar odložen, da je nadvojvoda upoznao svoju smrt tada, a ne u Sarajevu sledeće godine", rekao je kasnije Vojvoda od Portlanda.

Zabranjena ljubav

Ferdinand je očekivao da će se oženiti za nekoga iz svoje loze, ili iz neke druge vladajuće dinastije u Evropi. Ali on je upoznao groficu Sofiju Čotek, tada damu za udaju, u Pragu 1894, i zaljubio se.

Sofijina porodica nije odgovarala strogim kriterijumima za brak Habsburgovaca, prisiljavajući par da zadrži svoju ljubavnu vezu u tajnosti. Kada je njihova veza izašla u javnost, car Franc Jozef je bio besan i zabranio brak između njih, ali Ferdinand je insistirao da će samo nju oženiti.

Neslaganje između Ferdinanda i njegovog ujaka pretilo je da destabilizuje monarhiju i na kraju je Franc Jozef pristao na njihov braku, pod jednim uslovom. On je insistirao da ni Sofija, niti bilo koje od dece koje par bude imao, neće imati ikakvo pravo na Habsburško presto. Pored toga, Sofija  nikada ne sme da se pojavljuje u formalnim prilikama sa Ferdinandom, niti da dele njegovu titulu ili neku od njegovih privilegija.

Par se venčao 1. jula 1900. u Češkoj. Franc Jozef nije prisustvovao a ni Ferdinandova braća.

Kobni Sarajevski dan

Uprkos njegovoj nepopularnosti, Ferdinand je prihvatio poziv od guvernera onda - austrijske provincije Bosne i Hercegovine. Da bi proslavili 14. godišnjicu braka, on je odlučio da Sofija pođe sa njim, uprkos njihovom običaju da se ne pojavljuju zajedno u javnosti.

"Nesmotrenost ili ponos objašnjavaju njegovu odluku da istraje sa državnom posetom Sarajevu", napisao je Hem. Samo posle 10 časova, 28. juna 1914. par je stigao vozom, pre prolaska  automobilom za povorke ulicama Sarajeva.

U međuvremenu, šest partizanskih bosanskih Srba iz grupe poznate kao "Crna ruka" su raspoređeni duž trase, svaka pod uputstvom da ubije nadvojvodu. Kada je povorka prošla centralnu policijsku stanicu, još jedan zaverenik bacio je ručnu bombu u automobil, zbog čega je vozač ubrzao da bi je izbegao .

Granata je imala kašnjenje od 10 sekundi i našla se ispod četvrtog auta, gde je eksplodirala, ozbiljno ranivši dvoje ljudi. Zbog haosa i kao rezultat ubrzanja povorke, četvoro drugih potencijalnih ubica nije moglo da nastavi njihov napad i nadvojvoda je pobegao.

Neobično, kasnije toga dana Ferdinand je odlučio da poseti povređene u ranijem bombardovanju u bolnici. Da bi izbegli centar grada, postojao je plan da se ide drugim putem. Ali to niko nije rekao vozaču automobila, koji je zalutao u Franc Jozef ulici.

Jedan od zaverenika, 19 -godišnji Gavrilo Princip, stajao je u blizini kafića kada je video Ferdinandov auto kako prolazi. Do tada, vozaču je rečeno da ide u pogrešnom smeru, tako da je on počeo blago da skreće.

Princip je izvukao pištolj, kročio napre , pištolj je opalio i ubio nadvojvodu u vrat i njegovu suprugu u abdomen. Oboje su podlegli ranama.

Njihova smrt je viđena kao olakšanje u političkim krugovima, kaže Šunka, a postojala je opšta netrpeljivost i nedostatak saosećanja od monarhije.

Par su sahranili u kripti u kapeli Ferdinanda u austrijskom dvorcu Artsteten, umesto uobičajenog mesta sahrane Habsburgovaca. Njihovoj deci nije bilo dozvoljeno da prisustvuju sahrani.