NAJTUŽNIJA SRPSKA HIMNA: Znate li kako je nastala pesma "ĐURĐEVDAN"?
Malo je poznato da je veliki hit "Đurđevdan" zapravo stara predratna pesma koja bi možda do danas i bila zaboravljena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zločina počinjenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.
Bilo je to 6. maja 1942. godine. Hladno sarajevsko jutro. Policija Nezavisne države Hrvatske naredila je da se Srbima pripremi "đurđevdanski uranak"!
U četiri sata ujutru u Gracu su se slivale kolone Srba iz kasarni, zatvora i logora. Na obali Kulina Bana čekao ih je voz smrti koji je iz Sarajeva putovao za Jasenovac!
DANAS JE ĐURĐEVDAN! Nikako ne smete spavati preko dana, evo i zašto
U koloni je bilo oko 3.000 uglavnom mladih Srba. Razjareni ustaša pred kolonom je uzvikivao:
"Đe ste Srbi! Besplatno vas vodimo na teferidž u Jasenovac!"
Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika! Ustaše su u jedan vagon uvodile i po 200 zarobljenika. Gladni i žedni, zatočeni Srbi padali su u krize zbog straha i gladi. U tom opštem haosu, jedan zatvorenik, iako u grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, iz srca i duše zapevao je:
"Proleće na moje rame sleće, Đurđevdan zeleni...svima osim meni!"
Jezivu pesmu zatvorenici su pevali na putu za Jasenovac. Bregović je uzeo tu pesmu, obradio je novim stihovima i tako je ona postala poznata. I prvobitne reči pesme su bile o ljubavi, ali tek je Bregovićeva verzija učinila ju je planetarno popularnom.
PRENESI DALJE: Pre nego što zaigrate ŠOTU pročitajte JEZIVU ISTINU kako je nastala!
Policiju Nezavisne države Hrvatske je pesma toliko nervirala da su zatvorili vrata vagona. Zatvorenici su se tako uskoro našli zaključani, bez vazduha i u potpunom mraku.
Od 3.000 zarobljenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro – od gladi, iscrpljenosti, bolesti... A prvi pakao – Jasenovac, tek ih je čekao.
Nažalost, mnogi Srbi ne znaju pravo značenje ove pesme. Svi smo svedoci da je ova pesma zastupljena na mnogim srpskim proslavama, uz alkohol i dignute ruke. Bilo bi dobro kada bi poštovali svoju prošlost - to je jedini način da nas budućnost ne proguta i da ne dočekamo neki novi krvavi Đurđevdan!