Najveće laži o religijama!

Religije su jedna od mnogih podela u svetu, izvor mnogih kontroverzi, kao i uzrok mnogih ratova. Ljudi će se uvek deliti i smišljati milion načina da jedni druge omalovaže, pa zato i ne čudi što postoji toliko lažnih priča o religijama.

Mi vam predstavljamo pet najzanimljivijih predrasuda.

Amiši ne koriste tehnologiju

Zamišljamo Amiše kao bradonje koji se gnušaju modernog sveta i uživaju u životu neobavešteni o opštoj materijalnoj dekadenciji ili, što je još važnije, ko je porodica Kardašijan. Svakako, znajuu da postoji televizija, mobilni telefoni, čak i Internet, ali onako kako su svesni i postojanja planete Uran. Naprosto, to ih ne zanima – savršeno su srećni upravljajući kočije i gradeći ogromne ambare samo pomoću čekića i testere, uz neverovatnu nadljudsku snagu koja potiskuje seksualne porive.

Ali, zapravo: Red Amiša naglašava koncept skromnosti, potrebe, produktivnosti i, iznad svega, društva. Niko ne govori ništa o izbegavanju Interneta. Samo, njihova zamisao pakla jeste sledeća scena: usamljeni čovek sedi u mraku i sa sijajućeg preskupog kvadra čita šale o polnim organima. Sasvim su OK sa modernim spravama kada su one zaista neophodne i ako nemaju štetne posledice za zajednicu. I, suprotno onome što ste možda čuli, nemaju ništa protiv struje. Samo smatraju da je javna elektromreža čista glupost, pa zato koriste kućne generatore, solarnu energiju i baterije. Stavovi variraju od zajednice do zajednice, ali sve u svemu – mobilni telefoni i mašine za pranje veša nisu ništa neobično. Amiš mama može taksijem da ode do supermarketa i da karticom plati jednokratne pelene i valijum. I, ne, ne grade ambare golim rukama. Čak i oni koriste "normalan" alat.

Davidova zvezda je zvanični antički simbol judaizma

Davidova zvezda je najverovatnije najjači i najprepoznatljiviji simbol judaizma i jevrejskog identiteta. Ovaj simbol najpre se našao na štitu Kralja Davida (njegovo prvobitno ime, Magen David, znači Davidov štit), samo da bi neprijatelji koji se približe dovoljno, odmah znali tačno kom Bogu će ih poslati.

Ali, zapravo: Štit kralja-ratnika koji je imao božansku podršku imao je prilično sladak logo. Šteta što Davidova zvezda nema baš nikakve veze sa tim. Šestokraka zvezda koju smatramo glavnim simbolom judaizma zapravo je samo slučajni oblik. Izgleda uredno, pa se pojavljuje u različitim kontekstima i kulturama. Jevreji su taj simbol koristili u drevnim sinagogama, ali to je bilo strogo u dekorativne svrhe, baš kao i petokrake, cveće, pa čak i kukasti krstovi.

U srednjem veku, zvezda je počela da dobija mistična značenja i pojavljivala se na mestima gde je Jevreji mogu primetiti. Čak i tada je bila popularnija u hrišćanskom folkloru. Najčešće biste je videli u crkvama ili u slikovitoj "radionici" nekog mađioničara (zvezda je čest simbol magije i alhemije). Moderna Davidova zvezda dospela je u široku upotrebu tek u 19. veku, kada se pojavila na zastavi lokalne jevrejske zajednice u Pragu.

Pitate se zašto je onda postala tako široko prisutna i istaknuta? Pa, zato što izgleda super i nezaboravno.

Kreacionisti odlažu naučni napredak milenijuma

Prastaro verovanje da je sve napisano u Bibliji istinito, sve do (i posebno) Postanja. Vernici insistiraju na tome da je Bog stvorio svet za sedam dana, pre oko 6.000 ili 10.000 godina. Zato svaka teorija koja se ne uklapa u tu ideju (poput evolucije, kostiju dinosaurusa ili tone naučnih dokaza) – nebitna je i sa njom će se kreacionisti sprdati.

Ali, zapravo: Fanatična anti-evolutivna škola religijskog shvatanja na koju većina ljudi pomisli kada im se pomene kreacionizam, zapravo je mladi radikalni pokret pod nazivom Mladi Zemaljski Kreacionizam. Zasniva se na dugogodišnjoj marginalnoj teoriji o tome da je Zemlja stara svega nekoliko hiljada godina. Teoriju o "mladoj Zemlji" popularisao je Džordž MekKridi Prajs, kanadski geolog u pokušaju i anti-evolucionar koji je totalni nedostatak naučnog istraživanja zamenio nepokolebljivim entuzijazmom za neznanje. Bio je ponosan na činjenicu da nikada nije zapatio "bolest Univerzititis".

Čak i u davna vremena, hrišćanski naučnici nisu "padali" na tu priču. Vekovima se zna da je Postanje alegorija. "Dani" stvaranja sveta nisu stvarni 24-časovni periodi, već metafore za nešto večno, svemoguće – nešto što je samo Bogu delovalo kao prosečna radna sedmica.

Muslimani odbacuju Isusa

Islam je sav u činjenicama: postoji jedan Bog, Muhamed je njegov propovednik i to je to, nema debate. Očigledno je da muslimani ne prihvataju Isusa za svog mesiju, to bi ih učinilo hrišćanima, a prilično smo sigurni da muslimani nisu hrišćani. Inače se ne bi zvali muslimani, je l'? Eto, logično je.

Ali, zapravo: U Islamu postoji mesija. Možda ste čuli za njega, zove se Isus, ali ga u Kur'anu zovu Isa. Muhamed nikada nije bio jedini prorok u Islamu, samo je poslednji (hronološki gledano) kojeg je Alah odabrao. Njegove kolege su: Adam, Noje, David, Mojsije, Jovan Krstitelj i, naravno, Isa. Isa – Isus, po islamu Al-Masih, mesija, pošto ga je lično Bog odabrao da bude poslednji prorok deci Izrailjovoj. Naravno, postoji nekoliko razlika u shvatanju Isusa između Biblije i Kur'ana – Isa nije Božji sin niti Bog, ali za razliku od Biblije, Kur'an mu daje neke supermoći.

U budizmu ne postoje raj i pakao

Budistički ciklus ponovnog rađanja zapravo je veoma simpatičan. Stalno rađanje čini da život bude nalik video igrici koju jednostavno igrate iznova i iznova, dok ne pobedite. Naravno, to ne znači da postoji šansa za "arčenje" večnosti u Raju, ali – gledajte na to sa pozitivne strane – nećete ni goreti u paklu. Što je, ako ćemo iskreno, verovatnija opcija za većinu ljudi na planeti.

Ali, zapravo: Ne, ovo nije tačno. Budisti nemaju pakao – oni imaju TONE PAKLA.

Zamršena mreža uzroka i posledica, nama poznatija kao karma, bavi se rezultatima na kraju našeg života, ali način na koji ćete biti reinkarnirani nije ograničen na kliznu skalu između blegara i Bude. Karma vas može poslati bilo gde u Šest Oblasti Postojanja, od kojih su samo dva (životinje i ljudi) povezana sa životom kakav mi poznajemo. Oni sa dobrom karmom reinkarniraće se u Rajske oblasti, živeće blagosloveni kao deva - sveti duh koji proživi 30.000 godina zadovoljstva pre nego što ponovo uđe u ciklus preporoda. Oni sa stvarno, ali baš baš lošom karmom, idu u Naraku – Oblasti Pakla.

Naraka je puna ironičnih kazni koje čine da Danteov Pakao deluje kao crtani film za jednogodišnjake. Ubice će biti ubijane i ubijane milenijumima. Preljubnici će se popeti na drvo puno metalnog trnja, dok će ih džinovske, vatrene žene proždirati zubima oštrim poput žileta. Ljudi koji ubijaju životinje idu u klanice i biće smrvljeni u pulpu. Oni koji uživaju u tučama doživeće da im se nokti pretvore u plamene mačeve. Doduše, ovo poslednje nije fer – to ih samo čini boljim borcima.