NAJVEĆI ZLOČINI AMERIKE KOJI SU BILI "GREŠKE": "Moramo da vas pobijemo, da bismo vas spasili"
Pre nekoliko dana američki avioni bombardovali su bolnicu u Kunduzu, gradu na severu Avganistana. Tom prilikom ubijeno je devet lekara i deset pacijenata. Nažalost, ovo je samo kap u moru “kolateralne štete” u decenijama američkih intervencija širom sveta.
Kolateralna šteta, orvelovski termin koji američki generali i zvaničnici učestalo koriste nastao je šezdesetih godina prošlog veka. Američki "Si-En-En" je u svom tekstu pokušao da ukaže na "greške" američke vojske.
Ben Tre, februar 1968. godine
Američki avion "fantom f-4" bombardovao je područje u Vijetnamu koje je bilo pod kontrolom snaga Vijetkonga. Tom prilikom gađan je i grad Ben Tre, koji je postao prva tema globalne debate o bombardovanju civila.
Novinar "Asošiejted presa" Piter Arnet intervjuisao je neimenovanog američkog generala koji je tada rekao: "Morali smo da uništimo grad kako bismo ga spasili“.
Pored te, ostala je upamćena i izjava generala Kirtisa Lemeja, koji je pilotima poručuju da "bombarduju Vijetnamce sve dok ih ne vrate u kameno doba“.
U toj akciji, koja je nazvana "Kotrljajući grom" civilnih žrtava je bilo, a tačan broj, nažalost, nikada nije objavljen, piše "Si-En-En".
Skladište u Iraku, februar 1991.
Tokom prvog Zalivskog rata američki avioni bombardovali su sklonište u Amirijahu, predgrađu Bagdada, i tom prilikom ubili 408 civila.
"Si-En-En“ navodi da je sklonište planski gađano, uprkos činjenici da su se u njemu nalazili civili. Pentagon i CIA su se branili tvrdnjom da je sklonište zapravo bilo pomoćni komandni centar, i optužili Sadama Huseina da je "namerno naselio civile u to područje, koristeći ih kao ljudski štit“.
Albanska izbeglička kolona, Kosovo 1999.
Tokom rata na Kosovu i Metohiji, NATO je gađao kolonu Albanaca i tom prilikom usmrtio 73 osobe. Alijansa je naknadno priznala da je njihov pilot "slučajno bacio bombu na civile, jer je mislio da je u pitanju jugoslovenska vojska“.
Grdelica, RTS, kineska ambasada, Srbija 1999.
Amerikanci su izazvali bes Kine nakon što su tokom bombardovanja Srbije pogodili ambasadu te zemlje, pri čemu su ubijena trojica kineskih državljana, novinara iz Pekinga.
Predsednik Bil Klinton se izvinio, i rekao da je u pitanju "nesrećna slučajnost". CIA je saopštila da je jedan njihov analitičar pogrešno ukucao koordinate u odabiru meta.
Peking je bombardovanje nazvao "varvarskim činom“, a širom Kine buknuli su brojni protesti, dok su odnosi sa SAD bili ozbiljno ugroženi narednih nekoliko godina.
Ono što je "Si-En-En“ u svom tekstu zaboravio da napiše jeste bombardovanje zgrade RTS 23. aprila iste godine, kada je ubijeno 16 novinara.
Američki novinari na listu "grešaka“ nisu uvrstili ni ubistvo male Milice Rakić, koja je imala svega tri godine kada je poginula od šrapnela tokom bombardovanja Batajnice.
Sa liste je izostavljeno i bombardovanje putničkog voza u Grdeličkoj klisuri, kada je ubijeno najmanje 14 ljudi.
Venčanje u Avganistanu, jul 2002.
Na početku rata u Avganistanu, dve američke letelice bombardovale su ceremoniju venčanja u centralnoj provinciji Uruzgan, pri čemu je život izgubilo 48 ljudi.
Pentagon je izdao saopštenje da su piloti reagovali na "žestoku protivavionsku paljbu“.
Avganistanski ministar odbrane rekao je da je u pitanju laž, te da su svatovi u tradicionalnoj ceremoniji proslavili svadbu tako što su iz pištolja ispalili nekoliko hitaca u vazduh.
Dva dana kasnije, Džordž Buš je nazvao svog avganistanskog kolegu Hamida Karzaija i izjavio saučešće zbog "tragičnog gubitka nedužnih života“.
Amerikanci su još dva puta gađali venčanja u Avganistanu, u julu i novembru 2010. godine, i tom prilikom usmrtili više od 100 ljudi. U oba slučaja američka vojska je izrazila duboko žaljenje, rekavši da su mete bili talibani, a ne civili, prenosi Blic.
Novinari "Rojtersa" u Bagdadu 2007.
Vikiliks je otkrio da su američki ratni helikopteri 2007. godine pucali u grupu civila u Iraku, pri čemu je poginulo 12 ljudi, među kojima su bila i dvojica novinara britanskog "Rojtersa“.
Među desetinama ranjenih bilo je i dvoje dece. SAD su u početku negirale zločin, ali je onda Vikiliks objavio snimak.