Vrisak iza zatvorenih vrata!
Jedan od velikih i sveprisutnijih problema današnjice, kako u svetu tako i u Srbiji, jeste nasilje u porodici. Verovatno svaki drugi čovek poznaje nekoga ko je pretrpeo neki vid nasilja, a mnogi su i sami bili žrtve.
Najčešće nasilje dešava se među supružnicima i kod nevenčanih intimnih partnera. U većini slučajeva muškarci su ti koji fizički i psihički maltretiraju žene. Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, svaka četvrta žena u našoj zemlji trpi neki vid nasilja u porodici.
Često se dešavaju i nasilja nad decom, roditeljima i ostalim članovima šire porodice. Nasilje u porodicama predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, mentalno i fizičko zdravlje ili mir i spokojstvo nekog drugog člana porodice.
Mnoga nasilja u porodicama završavaju se smrtnim ishodom i obično se tek tada sazna koliko je neko bio maltretiran i nesiguran u sopstvenoj porodici. Najveći problem upravo predstavlja to, što se ovakve stvari ne prijavljuju na vreme i obično dođe do pravih katastrofa, koje počnu, naizgled nasiljem koje se toleriše samo na početku. U 2013. godini u Srbiji je 76 ljudi stradalo u porodičnim svađama, od toga je 45 žena i petoro čedomorstava, navela je koordinatorka sigurnih kuća u Beogradu Vesna Stanojević.
Postoji nekoliko primera nasilja u Srbiji koji su izazvali paniku u javnosti, ali i diskutovanje na pomenutu temu. Mnogo žena i dece se ustručavaju da prijave da su zlostavljani ili da već dugo trpe nasilje od strane nekoga iz porodice. Javno diskutovanje o žrtvama maltretiranja, pomoglo je mnogima da priznaju i požale se na teške probleme koje imaju.
Primeri velikog masakra u Srbiji su kada je Nikola Radisavljević, 2007. godine prvo pretukao svoju suprugu, a zatim ubio 9 osoba u selu Jabukovac.
Takođe, Ljubiša Bogdanović, 2013. godine u selu Velika Ivanča kod Mladenovca, prvo ubio sina, majku, ranio suprugu, a zatim usmrtio još 13 ljudi, među kojima je bilo i dvogodišnje dete. Većina stradalih bili su Bogdanovićevi rođaci.
Da su i deca žrtve svojih roditelja svedoče primeri gde je S. J. 2012.godine, u Zemunu usmrtila svog tromesečnog sina, nanevši mu više uboda nožem u grudi.
Mnogo je slučajeva u kojima su upravo roditelji žrtve sopstvene dece. Zoran L. je januara 2014. u Beogradu ubio majku Danicu L. i kremirao je kako bi prikrio tragove ubistva.
Sukobi zbog ljubomore, prevare i mnogih drugih razloga, često imaju takođe smrtan ishod. U februaru 2013.godine, Aleksandar Š. zadavio je svoju devojku Stelu G. u naselju Medaković u Beogradu.
Javne ličnosti takođe su žrtve i slučaj koji je bio veliki šok jeste ubistvo srpske pevačice Ksenije Pajčin. Naime, crnogorski maneken Filip Kapisoda, koji je bio u ljubavnoj vezi sa pevačicom, usmrtio je prvo nju, a zatim počinio samoubistvo, u Beogradu.
Ovo je samo nekolicina primera, a ima ih mnogo više i apeluje se na sve ljude da ne trpe i ne budu svedoci nasilja, već da svaki oblik maltretiranja odmah prijave nadležnima, kako bi sačuvali svoje i živote dragih ljudi. Iz svega navedenog, kao i iz brojnih istraživanja u svetu i kod nas, može se zaključiti da porodica nije uvek najbezbednije mesto za ženu i dete.
