NE DAJTE DA VAS LAŽU, OVO JE ISTINA O SRBIMA SA KOSOVA: Ispovest čoveka koji nije napustio svoje ognjište!
Jovan Simić iz sela Šilovo koje se nalazi dva kilometra od Gnjilana, svih ovih godina nije želeo da ode sa Kosova nego je i pored svih teškoća ostao da živi u svom rodnom kraju.
“Znate, u početku je svakako bilo teško, naročito ako se setimo 1999. godine. Od tog perioda do danas, samo u okolini mog mesta kidnapovano je 150 Srba. Do pre 16 godina u Gnjilanu je živelo 16.000 Srba, a danas ih je svega stotinak. Nekada je u celom tom okrugu živelo oko 70.000 Srba, a danas nas ima oko tridesetak hiljada. Međutim, situacija se sada smirila i mogu reći da je bezbednije nego pre“, priča Jovan dodajući da je ubedljivo najveći problem svih Srba na Kosovu zaposlenje.
Kaže da su za ovih poslednjih šesnaest godina mnoge njegove komšije i prijatelji napustili Kosovo.
“Tu gde ja živim u blizini Gnjilana živi negde oko 2.000 Srba, to su kompaktne i velike srpske sredine. Ljudi i dolaze i odlaze, neki zbog posla napuštaju svoj rodni kraj i odlaze u centralnu Srbiju, a neki u inostranstvo. Ekonomija je ključna stvar zbog čega ljudi odlaze odavde“, kaže on.
Jovan živi sa svojom suprugom koja prima minimalac i zajedno pokušavaju da izvedu troje dece na pravi put.
“Supruga prima minimalac koji iznosi 10.000 dinara, a radila je u fabrici radijatora kao ekonomista. Najstarija ćerka mi je apsolvent psihologije, druga ćerka je četvrta godina srednje medicinske škole, a sin pohađa drugu godinu u saobraćajnoj školi“, objašnjava Jovan, piše Telegraf.
Na ovaj način došao je do posla!
Zahvaljujući donaciji Evropske unije do sada je na Kosovu osnovano 23 malih preduzeća, a 67 porodica sa oko 300 članova je dobilo ekonomsku podršku za održiv opstanak. Kroz projekte koji sporovode Udruženje samarićanskih radnika (ASB) sa Svetim Nikolom i Danski savet za izbeglice (DRC) sa organizacijama Božur i Svetim Spas, povratničke zajednice su podržane sa opremom za osnivanje i proširenje poslovanja kako bi poboljšali socio-ekonomske uslove života. Projekti su finansirani sredstvima Evropske unije posredstvom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i kofinansirani sredstvima UNHCR-a.
Na taj način je i Jovan došao do posla, jer je zahvaljujući donacijama uspeo sa još nekoliko ljudi da pokrene preduzeće za proizvodnju kesa.
“Zahvaljujući donaciji EU pokrenuli smo proizvodnju i zaposlili deset ljudi, a planiramo da zaposlimo još toliko. Za članove povratničkih porodica stabilan posao je prilika da osiguraju sigurnu egzistenciju i ostanak na Kosovu. Nadam se da će ovi projekti poslužiti kao primer kako podržati povratak interno raseljenih lica“, rekao je Simić koji je i osnivač preduzeća za proizvodnju kesa.
