NE ŽELE RAT NA DVA FRONTA: Amerika se miri s Moskvom zbog Kine

Kina je najviše profitirala iz jednogodišnjeg Hladnog rata SAD-a i Rusije zbog krize u Ukrajini. I jedna i druga strana su svoje poslovanje sa Kinom duplirale kako bi nadoknadili gubitke od obostrano nametnutih sankcija. Uz to, obaranje cena nafte, čiji koren se takođe može naći u rusko-američkom sukobu, posebno je odgovaralo Kini čiji nezaustavljivi ekonomski bum poslednjih godina je zahtevao ogromnu potrošnju energetskih resursa.

Međutim, kada je Kina, kao najveća i najuticajnija država u azijsko-pacifičkom regionu, najavila da želi da pretvori 80 odsto Južnokineskog mora u svoje teritorijalne vode, druge zemlje regiona su se tome oštro usprotivile, ali ne samo to, već su aktivno počele da traže način da ostvare i sopstvene teritorijalne ambicije.

SAD su u početku držale neutralnu poziciju u pogledu teritorijalnih sporova u Južnokineskom moru, ali poslednje akcije Vašingtona pokazuju da je tome došao kraj. Vašington je saopštio da ne prihvata kineske teritorijalne pretenzije, uprkos dokazima koje je dostavio Peking, kao i da planira da pošalje vojne brodove i avione da patroliraju spornim delom Južnokineskog mora čime samo dodatno potpaljuju ionako napetu situaciju u regionu.

Danas Amerika aktivno podržava kineske rivale, ohrabrujući ih da zauzmu oštriji stav prema Pekingu kakav normalno ne bi postojao bez direktne podrške Vašingtona. Ako zbog podrške azijskim saveznicima Amerika uđe u sukob sa Kinom bez rešenog "ruskog pitanja", vrlo lako se može naći u ratu na dva fronta i to ni manje ni više nego protiv Rusije i Kine.

Odnosi Amerike i Rusije, ako ne računamo poslednje napore visokih američkih zvaničnika ka vraćanju na dijalog, su najniži od poslednjeg Hladnog rata. Napuštanje nuklearnih sporazuma, ponovno naoružavanje istočne Evrope, sve više vojnih vežbi i čestih susreta vazduhoplova iznad međunarodnih voda godinu dana pripremaju narode Evrope na činjenicu da je novi konflikt na pomolu.

A onda je došlo do poseta američkog državnog sekretara Džona Kerija Sočiju 12. maja, što je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov okarakterisao najboljim dokazom da su pokušaji da se Rusija izoluje propali.

"Naravno, (Kerijeva poseta Sočiju) znači, pre svega, da pokušaji da se Rusija izoluje nisu uspeli. Pitanja koja je Keri pokrenuo u Sočiju nisu se ticala samo Ukrajine već Sirije, Jemena i mnogih drugih, što ukazuje na to da je njihovo rešavanje veoma teško postići bez Rusije," rekao je Lavrov novinarima nakon sastanka.

Potom je došlo do posete čuvenog "jastreba" američke antiruske politke Viktorije Nuland, koja je pomoćnik američkog državnog sekretara za evropske poslove. To je za Amerikance bio "najnoviji pokazatelj" da stav Vašingtona o Rusiji povodom Ukrajine "može da se menja". Organizacija za istraživanje međunarodnih odnosa Stratfor (koju još zovu i CIA iz senke) takođe je bila "zadivljena" time što je Obamina administracija pokazala da može da promeni svoj stav u vezi sa Rusijom.

Činjenica je da se sukob između Rusije i Amerike dugo spremao, bilo da je reč o političkom, ekonomskom, vojnom ili kombinacijom istih. To je naročito bilo jasno kada je Rusija, pod Vladimirom Putinom, sprečila američku intervenciju u Siriji 2013. godine.

Međutim, jednu činjenicu treba imati na umu - kada su Amerikanci jednom rešili da sankcijama i ekonomijom Ruse bace na noge, tim putem su morali da idu do samog kraja. Jer, ako je jačanje Rusije već ocenjeno kao pretnja Americi, svaki polovičan pristup tom problemu značio je da će utoliko biti teže sprečiti ekspanziju Rusije u budućnosti.

Zašto je onda došlo do promena u politici? Odgovor je Kina i strah da će se Vašington vrlo brzo naći između dve vatre.

Amerika svakako ima snage da vodi rat na dva fronta (kao potencijalno najjača vojna sila na svetu), ali pitanje je da li to želi, koliko dugo može da vodi takav rat (naročito ako je to rat protiv Rusije i Kine), da li je to ono što zaista želi odlazeća administracija Baraka Obame i koliku bi podršku u tome dobio od naroda, imajući u vidu jasnu činjenicu da svaki sukob sa Kinom ili Rusijom neminovno vodi svet u novi rat.