NEMA NEUMEŠANIH: I najmiroljubivija zemlja na svetu uključena u rusko-američke igre
Sve učestalija ruska prisutnost u severnom Atlantiku naterala je Vašington da nakon deset godina - militarizuje Island.
Prisutnost SAD-a na teritoriju ove miroljubive ostrvske zemlje seže još od 1951. godine kada su Vašington i Rejkjavik sklopili zanimljiv pakt u kojem se podrazumeva da će Amerikanci braniti Island od svih neprijatelja ili tačnije od - Sovjeta.
Naravno da nikakva realna opasnost od nekakve invazije komunista nije postojala, ali Amerikanci su za vreme Hladnog rata pošteno iskoristili vazdušnu bazu u Keflaviku kao polaznu tačku za svoje špijunske i borbene avione, piše "Foreign policy".
Međutim, 2006. godine Amerikanci su napustili Island, a već deset godina posle planiraju da se vrate. Naime, Pentagon je prošle nedelje predstavio proračun, a manji deo od 19 miliona dolara trebalo bi da posluži za ponovno otvaranje vazdušne baze za sletanje špijunskih aviona P-8A "Posejdona". Ti avioni su specijalizovani za praćenje podmornica, a kako je prisutnost Rusa u Baltiku i severnom Atlantikau najveća u poslednjih 25 godina, američke namere su i više nego jasne.
Kako je Island članica NATO saveza, vojna baza u Keflaviku je i u posljednjih deset godina bila poprilično aktivna. Čak je i zamenik ministra odbrane Bob Vork posetio bazu i upozorio domaće da je ruska aktivnost oko Islanda sve veća i da bi upravo zbog toga Amerikanci trebalo da pojačaju vojnu saradnju s Islandom.
Njegove izjave nisu najbolje sele islandskom ministru spoljnih poslova Ganeru Svajnsonu koji je jasno poručio kako želja za jačanjem vojne saradnje dolazi samo s američke strane.
- Nije bilo nikakvih razgovora između Islanda i SAD-a oko stacioniranja američkih vojnika na našem tlu - rekao je Svajnson uz jedan vrlo važan dodatak.
- S druge strane, jasno je da se evropska sigurnosna slika u poslednjih nekoliko godina uvelike promenila...
Jasno je da Islanđani ne mogu samo tako odbiti Amerikance, ali je i činjenica da se ne žele previše zameriti i Putinu. Ostrvsku zemlju ionako je pogodila činjenica da su Rusi zbog sankcija zabranili uvoz islandske hrane, što je bio poprilično jak udarac ekonomiji Islanda. "Foreign policy" na kraju predviđa da će SAD i Island pronaći kompromis i da će Rejkjavik dozvoliti Amerikancima sletanje i punjenje svojih aviona, ali da američki vojnici neće trajno boraviti na severu Atlantika, prenosi Jutarnji.hr.
