Nemačka- obećana zemlja za imigrante

Naša Nacionalna služba za zapošljavanje ima ugovor s nemačkim biroom rada, pa medicinski radnici iz Srbije mogu tako da pronađu posao u Nemačkoj. Ostali mogu i preko agencija za zapošljavanje u inostranstvu. Kako su rekli u nekima od njih, poslovi u Nemačkoj su mahom plaćeni od 800 do 6.000 evra, a stan i hrana su u većini slučajeva obezbeđeni. Agencije ne naplaćuju proviziju od kandidata, već od firme poslodavca.

Štefen Kronert iz Berlinskog instituta za stanovništvo i razvoj kaže da je obično prvi uslov poslodavaca dobro znanje nemačkog jezika, mada ne mora da bude presudno. On priznaje da u praksi “stariji od 45 godina, čak i Nemci, teško nalaze posao”.

Stranci mogu da pokušaju sami da nađu poslodavca koji ima neku upražnjenu poziciju u firmi. Ako je on voljan da ih zaposli bez državljanstva, obično mora umesto njih da aplicira i za radnu dozvolu.

U pronalaženju posla važnu ulogu igra i diploma kandidata, pa tako oni koji su završili filozofiju, sociologiju, jezike, političke nauke, novinarstvo, književnost i umetnost teško će naći posao u struci. Moguće je da se zaposle na poslovima bliskim njihovoj struci. Međutim, većina tih poslova je loše plaćena i radi se preko povremenih angažmana, kaže naš sagovornik. Najlošije prođu oni koji nemaju nikakve kvalifikacije, dodaje on, ili oni koji imaju diplome koje u Nemačkoj nisu priznate. Oni mogu da rade samo na nisko uslužnim pozicijama od kojih se teško preživljava. Procedure za nostrifikovanje diplome su komplikovane, objašnjava Kronert.

Nemačka nema šta da se žali na useljenike

Veliki nemački gradovi, kao što je Berlin, Manhajm ili Duizburg moraju da se izbore sa prilivom siromašnih doseljenika iz Rumunije i Bugarske. Došljaci iz najsiromašnijih zemalja Evropske unije useljavaju se u jeftine nekretnine i primaju dečiji dodatak od 190 evra mesečno po detetu. To možda nije mnogo za jednog Nemca, ali za mnoge od tih imigranata, to je više od onoga što će zaraditi kod kuće. Čak i ako posle tri meseca moraju da odu jer nisu našli posao, isplati im se da redovno putuju u Nemačku i uzimaju novac.

Istovremeno, iz izveštaja Evropske komisije o uticaju useljenika na budžet članica Evropske unije proizilazi da razloga za zabrinutost nema. Evropska komisija tvrdi da doseljenici iz ostatka Evropske unije čine manje od pet odsto korisnika socijalne pomoći u Nemačkoj – kao i u Finskoj, Francuskoj, Holandiji ili Švedskoj. Većina imigranata živi u porodicama gde makar jedan član domaćinstva radi, navodi se u izveštaju: "Postoji malo dokaza" da je glavna motivacija Evropskih građana za migraciju dobijanje državne pomoći. Važniji razlozi su posao ili porodične veze."

Dva pasoša za decu imigranata u Nemačkoj

Nemačka vlada usvojila je zakon po kojem deca imigranata više neće biti primorana da biraju između nemačkog i državljanstva svojih roditelja. Do sada su deca imigranata, rođena u Nemačkoj, morala da između 18. i 23. godine izaberu državljanstvo, a to je najviše pogađalo tursku zajednicu u Nemačkoj.