Nemačku napada "Pegida virus"
Nemačku trese „Pegida virus“. Reč je o organizaciji desničarskih ekstremista od čijih se demonstracija poslednjih nedelja najvećem delu nacije diže kosa na glavi.
Pripadnici ovog pokreta zovu sebe borcima protiv islamizacije germanskog društva, a u pozadini se, između ostalog, krije mržnja prema strancima. Imigranti, po oceni desničara, otimaju radna mesta i sve što uz njih ide.
Pripadnici Pegide hvalili su se „ogromnim uspehom“ demonstracija, organizovanih u univerzitetskom gradu Drezdenu i govorili o 20.000 ljudi, svrstanih na njihovu stranu. Prema policijskim izveštajima, međutim, radilo se o 17.500 članova Pegide i tek kojoj hiljadi građana, privučenih ovom tematikom. Pegida, očigledno, raste geometrijskom progresijom: u oktobru se, na prvom skupu, okupilo tek dvestotinak ljudi.
U međuvremenu, zamah uzima i suprotno orijentisan pokret, i to upravo u istom tom Drezdenu, gradu bujne lepote i burne istorije na koji je, nimalo slučajno, pao izbor vođa ove ekstremno desničarske organizacije. Oko 4.500 ljudi protestovalo je, naime, protiv mržnjom ispisanih transparenata, koje su, drezdenskim ulicama (pro)nosili članovi Pegide. A, posmatrano šire, na teritoriji cele zemlje Pegida je na ulice uspela da izvede tek tu i tamo pokoju šačicu ljudi, kojima su se suprotstavile hiljade neistomišljenika. Ta činjenica istovremeno ohrabruje, ali i ne dozvoljava nadležnima da se uspavaju.
Minhenski „Zidojče cajtung“ piše da Pegida organizuje takozvane demonstracije ponedeljkom, praveći time paralelu sa istorijom. Pre 25 godina, zahvaljujući sličnom scenariju, u DDR je srušen jedan diktatorski režim. Demonstranti uzvikuju „Mi smo narod“, kao što su uzvikivali građani Nemačke Demokratske Republike. Ovi potonji su, međutim, morali da strahuju od zatvora, a za razliku od njih, Pegida demonstranti završavaju na televiziji. Istovremeno, lansiraju se teze o jednoumlju štampe, čime se sugeriše paralela sa nacističkim vremenom.
Tamošnji ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, okarakterisao je proteste u organizaciji Pegide kao narodnu sramotu. Ministar finansija Volfgang Šojble, bio je kudikamo samokritičniji, odnosno, krivicu prebacio na teren vlade u Berlinu, pišu "Večernje novosti". On je povezao Pegidu sa greškama politike i rekao da to što ta organizacije upozorava na preveliki broj stranaca, ukazuje na posledice socijalnog straha.
Šta je, u stvari, Pegida? To je skraćenica od punog naziva grupe: „Evropske patriote protiv islamizacije Zapada“. To je savez demonstranata usmeren protiv stranaca, koji koristi strah od terorizma da bi, stvaranjem raspoloženja protiv izbeglica i došljaka, uticao na „propusnu moć“ države, odnosno, smanjio prijem stranaca u Nemačku.
Iza Pegide stoji Luc Bahman, rođen 1973. godine upravo u Drezdenu. Sin mesara i kuvar po struci, za koga se kaže da je odranije poznat policiji, pre svega, zbog posedovanja kokaina i tuča, te da je, premda se sada bori protiv izbeglica, i sam jednom bio u takvoj poziciji, kada je bežao od nemačkih organa reda, pa u Južnoj Africi, pod tuđim imenom, našao utočište. Na pitanje kako se finansiraju skupovi Pegide, Bahman je rekao da troškove u velikom delu snose on i njegov tim, ali i da dobijaju donacije iz različitih struktura i firmi iz cele države.
Da li „horda desničara“ stavlja zabrinute građane pod svoju zastavu? Ili je, pak, ogroman broj ljudi zabrinut, a njima su se priključili ekstremni desničari? Ovo pitanje postavlja medijska kuća „Dojče vele“ i odgovara: „Pristalice Pegide, koji su nekoliko noći zaredom marširale ulicama Drezdena - nisu narod“. Nemačka štampa ih naziva gubitnicima modernog doba, koji metu za projekciju svojih strahova nalaze u izbeglicama iz građanskih, ili religioznih ratova; pobeglih od islamista Islamske države u severnom Iraku; od diktatora kao što je sirijski predsednik Asad, ili od otmičara devojčica koji ih prisilno udaju, kao što to radi radikalno-islamistička sekta Boko-Harem u Nigeriji.
Ne može da se ospori da ima Nemaca koji strahuju da bi jednog dana mogli da postanu stranci u svojoj zemlji. Isto tako je istina i da ekstremni desničari koriste tu činjenicu. Tako nastaje opasna mešavina: uplašeni građani tokom protesta susreću se sa iskusnim demagozima, koji i te kako znaju kako da šire plasiraju svoje parole.
Nemački presednik Joahim Gauk, kritikovao je Pegidu, ali samo indirektno. U božićnom obraćanju građanima poručio da je „činjenica da većina Nemaca nije stala uz one koji Nemačku hoće da ograde - ono što će nositi kao tekovinu koja ga je najviše ohrabrila u 2014. godini“. Gauk je naglasio da su mnogi ljudi širom sveta, pa tako i u Nemačkoj, uznemireni globalnim razvojem događaja, te količinom terora i ratova. Ipak, uzeti te strahove za ozbiljno ne znači i ići za njima, poručio je nemački predsednik i dodao da je veoma teško naći rešenje problema kad se u njih gleda očima, raširenim od straha.
