Ninisto: Finska ne treba u NATO, već trpimo zbog sankcija Rusiji
HELSINKI - Predsednik Finske Sauli Ninisto je izjavio da njegova zemlja, koja tradicionalno balansira između Rusije i Zapada, ne bi trebalo da se pridruži NATO, uprkos ukrajinskoj krizi i pozivima drugih finskih političara za članstvom.
Ninisto je u intervjuu "Vašington postu" rekao: "Veoma je očito da bi, kad bi Finska postala članica NATO, to nesumnjivo naštetilo našim odnosima sa Rusijom. Morate da imate na umu da je granica od 1.300 kilometara veoma duga i ne možete je prosto zatvoriti. Naprotiv, to je živa granica", preneo je sajt RT.
Sličnu izjavu "Vašington postu" dao je i finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja, koji je rekao: "Ta granica je sa naše, ali i ruske tačke gledišta, najstabilnija i najmanje problematična granica koju Rusija ima i verujem da oni žele da se takvo stanje stvari zadrži sve dok nemaju razloga da pomisle da će finska teritorija biti upotrebljena za neprijateljske akcije."
Predsednik Ninisto je ipak optužio zvaničnu Moskvu da su njeni avioni tokom leta pet puta zašli u vazdušni prostor Finske. "Rusi žele da poruče ''Tu smo", rekao je on i izrazio oprezno žaljenje što se Finska nije pridružila Severnoatlantskoj alijansi pre dve decenije.
"Priključivanje NATO bi u to vreme bio veoma lak korak. Rusija je tada bila veoma slaba", istakao je 66-godišnji predsednik.
Ninisto je ipak izrazio žaljenje zbog smanjenja prekogranične trgovine i turizma između Finske i Rusije, do čega je došlo pošto je Zapad uveo sankcije Moskvi zbog pripajanja Krima.
"Zbog sankcija trpi poslovna klima. To znači slabljenje rublje, pad bruto domaćeg proizvoda Rusije i pad kupovine moći običnih ljudi, što je loše za finski izvoz", upozorio je predsednik Finske.
Pročitajte i:
OEBS: Rusija da povuče snage i opremu iz Ukrajine