SUBOTIČANKA KOJOJ JE PRESAĐENO SRCE: To nikada neću zaboraviti, samo sam pogledala mamu i rekla...
Borila se za život, znala je da možda neće ni preživeti, a onda, probudila se u bolnici sa novim srcem u grudima...
- Kad sam saznala 2010. godine da moram na transplantaciju srca, u trenutku mi je svašta prošlo kroz glavu. Prvo sam rekla sebi: Da li je moguće da se meni to opet dešava? S obzirom na to da sam operisana kao mala. Onda je usledilo milion pitanja 'Bože, kako ću?', 'Hoću li skupiti pare?'... - započinje svoju priču 24-godišnja Subotičanka koja je dobila bitku za život.
Ono što ju je možda najviše plašilo bilo je pitanje - "Hoću li uopšte dočekati operaciju?"
S novim srcem nove navike?
Da li joj je novo srce donelo i nove navike, Sandra kroz smeh objašnjava da se malo toga promenilo.
- Sve normalno, sve mogu da jedem, da treniram, da skačem, da trčim... Nemam nikakav drugačiji osećaj, ne mislim o tome. Možda sam malo emotivnija. Mada i slatkiše nikada ranije nisam jela, a sada bez dve velike milka čokolade ne mogu da zamislim dan - iskrena je ova mlada Subotičanka.
Nov život koštao je 120.000 evra, a da bi ga otpočela i ponovo živela kao svaka druga zdrava devojka, bilo je neophodno da otputuje u Beč. U tome su joj pomogli ljudi iz Srbije, ali i celog sveta koji su bili njena ne samo finansijska već i moralna podrška.
- Sve vreme me je bodrila porodica, ali i ljudi koji su mi pomogli da skupim pare. Osećaj je neverovatan kad znaš da je toliko ljudi uz tebe, da te podržavaju. Sa skupljanjem sam počela u januaru 2014. godine, skupila sam ih u martu i tad sam došla na listu čekanja. Dva meseca i tri dana sam čekala, da bih 28. juna prošle godina bila i operisana - priseća se Sandra.
Pre samog odlaska na operaciju, kada je konačno shvatila da će novo srce kucati u njoj, Sandra je bila na iznenađenje mnogih, sasvim opuštena, jedino o čemu je mislila da se sve prođe kako treba. Trenutka kada se probudila nakon operacije ne može da se ne seća.
SRBIN KOJI JE USPEO U KANADI: Pronašao bolji život, pa prikupio 4 MILIONA dolara za svoj narod!
Kada se osvrne godinu dana kasnije...
Sada kada pomisli na sve ono što joj se dešavalo do pre godinu dana, Sandra sebi kaže samo jedno – Ipak sam lav!
- Često se setim tako i onda se divim sebi. Ne daj Bože nikome, ali 135 dana svega i svačega stvarno treba izdržati i preživeti. Mislim da sam primer da se upornošću može sve. Bilo je momenata kada sam posustajala, ali sam uvek verovala, negde u podsvesti mi je bilo da ja to mogu
- Taj osećaj nikada neću zaboraviti. Iako sam bila još pod dejstvom jakih narkotika, ugledala sam mamu i samo sam rekla: 'Hvala ti, Bože!' i zaspala".
Sada, posle godinu dana i četri meseca, Sandra vodi normalan život, kakav nije mogla da ima dok je bila bolesna.
- Putujem, pomalo radim, uživam u svakom danu. Sve ružne trenutke sam ostavila iza sebe. Mislim samo o budućnosti. Definitivno moj životni moto je "Ono što te ne ubije čini te jačim". Stvarno bih se opet zahvalila svima koji su bili uz mene bez izuzetaka! Jer, zahvaljujući njima, ja sam ovde gde jesam, zadovoljna i srećnija nego ikada!
