NOVA DRŽAVA U 2016? Grenland planira otcepljenje od Kraljevine Danske

U Danskoj, zemlji gde populistička Danska narodna stranka ima veliku moć, veruju da Grenland nikada neće postati nezavisna država. Mnjenje naroda se može podeliti u dve pozicije: oni koji bi radije umrli od gladi nego da nastave život pod danskom upravom i oni koji se pitaju kako će preživeti bez 580 miliona dolara subvencije koje Kopenhagen svake godine šalje Grenlandu kako bi ova autonomna pokrajina ostala solventnom. Oba argumenta su potrebna u raspravi oko budućnosti zemlje. 

Pred sam kraj godine, danski premijer Lars Loke Rasmusen sastao se s premijerom Grendlanda Kimom Kielsenom i premijerom Farskih ostrva Akselom Johansenom kako bi se nastavilo s ustavnim procesima u ove dve autonomne pokrajine koje žele da se odcepe od Danske. Rasmusenova poruka je da Kraljevina Danska već ima ustav, te da dvije pokrajine mogu da usvoje vlastite ustave, ali oni se ne mogu kositi niti nadjačati danski zakon. Ako bi se to dogodilo, Grenland i Farska odtrva bi de facto objavili secesiju. 

Primer kako se krši danski ustav jeste upravo donošenje zakona. Ustavno pravilo nalaže da nijedan predlog ne može postati zakon u Danskoj pre nego što prođe tri čitanja u Folketingu, danskom parlamentu. Činjenice govore drugačije. Inatsisartut, grenlandski parlament, kao i Logting, farski parlament, imaju vlastitu zakonodavnu moć. Protivno ustavu, i Grenland i Farska ostrva takođe imaju vlastite porezne sisteme, a takođe postaju sve više nezavisni u području spoljne, odbrambene i bezbednosne politike, iako su ova područja službeno pod upravom Kopenhagena. 

Kako ostvariti nezavisnost?

Budući koraci su raznoliki. Jedan predlog je da se uspostavi sporazum o slobodnom udruženju, kao što postoji između Novog Zelanda i ostrva Kuk. Ovakav predlog bi pre odgovarao Grenlandu. Drugi predlog se oslanja na primer Islanda, takođe bivše danske kolonije. 

Grenlanđani se nadaju da će bogatstvo energetskih resursa omogućiti ekonomsku nezavisnost. Teritorija je posebno bogata prirodnim resursima. Pretpostavlja se da jedanaest odsto energetskih resursa u vidu nafte i gasa postoji u arktičkoj regiji, gde se nalazi i Grenland. Stoga je Arktik od velikog geopolitičkog i geoekonomskog značaja. Vlada Grenlanda danas nije u potpunosti u ovlasti dobivanja profita od te gospodarske djelatnosti.

Posledice globalnog zagrevanja otvaraju put jačim procesima istraživanja i razvoja mineralnih resursa. To dovodi do rizika od zagađenja i neravnoteže prirodne okoline i ekosistema, kao i zaštite tradicionalnog načina života. Pri tome valja naglasiti da Grenlanđani nisu protiv istraživanja, ali su zabrinuti za okolinu.

Inuiti, najbrojniji narod Grenlanda

Inuiti čine oko 88 odsto ljudi na Grenlandu. To je oko deset odsto ukupnog stanovništva arktičkog kruga, što ne valja zaboraviti. Grenlandski Inuiti sudeluju u Akrtičkom savetu i donose odluke koje utiču na buduća kretanja celokupnog područja severno od arktičkog kruga. 

Ekonomska situacija ipak ne ide u korist nezavisnosti, a Grenland se trenutno nalazi u raspravi oko stvaranja novih finansijskih prihoda koji bi zamenili ekonomske transfere koji dolaze od vlade u Kopenhagenu. 

Napraviti jasan raskid od Kopenhagena je teško iz mnogih razloga. Aleka Hamond, premijerka Grenlanda do oktobra 2014., bila je najveća zagovornica nezavisnosti Grenlanda. Ipak, i ona sama je istaknula važnost zajedničke istorije. Grenland i Danska su zajedno u modernom smislu već tri stotine godina. Izgradili su uspešan odnos koji Grenland nije uspio da ostvari ni s jednom drugom zemljom. Čak i ako bi Grenland postao nezavisan, Hamond smatra da će i dalje blisko sarađivati s Danskom. 

Geopolitika Arktika diktira zajedništvo

U mnogim spoljnopolitičkim sporovima danska diplomatija je izuzetno aktivna. Jedna od njih je teritorijalna težnja Rusije nad delom kontinentalne ploče u Atlantskom oceanu. Rusija je zahtev poslala UN na osnovu Konvencije o pravu mora. Dokumenti pokazuju da je Moskva postavila zahtev suprotan danskom i grenlandskom zahtevu. Kopenhagen će stoga morati da potroši vreme i uloži velike napore u nepredviđenom teritorijalnom sporu s Moskvom. Ali prave posledice tog spora biće osetljive u Nuku, jer prema zakonu o samoupravi Grenlanda, sporno podmorje pripada Grenlandu. 

U svim spornim pitanjima, kako spoljnim tako i unutrašnjim, Grenland se i dalje drži iskustva danskih diplomata. Ipak, Grenland je počeo da otvara svoja predstavništva u Briselu, Farskim ostrvima, Londonu, Rejkjaviku i Moskvi. Prema mišljenju grenlandske vlade, diplomatija je deo zajedničke spoljne politike, ali je logično da Grenlanđani progovaraju o pitanjima za koje je odgovorna grenlandska vlada.

Samoupravni zakon Grenlanda iz 1979. govori da odluku o grenlandskoj nezavisnosti moraju doneti stanovnici Grenlanda. Grenland ne mora nikoga da pita da li može biti slobodan. Ali, pre nego što Grenland dođe do te odluke, mora u potpunosti razumeti političke i ekonomske posledice takve odluke.