NOVA DRAMA: Brodolomci uputili pozive u pomoć!
RIM/ATINA - Dan nakon najveće tragedije u Sredozemnom moru u kojoj je, kako se procenjuje život izgubilo 700 ljudi, na Mediteranu se odvijaju nove drame u spašavanju brojnih brodolomnika, a evropski zvaničnici u Luksemburgu nastoje da pronađu adekvatan odgovor na priliv ilegalnih migranata u Evropu.
Za sada ne postoje precizne informacije o tome koliko brodova sa migrantima trenutno plovi Mediteranom, ali imajući u vidu da je nekoliko njih danas uputilo poziv za pomoć, jasno je da je došlo do intenziviranja krijumčarskih aktivnosti, prenose agencije.
Italijanski premijer Mateo Renci je upozorio je da Evropa mora da se ujedini u borbi protiv trgovine ljudima na Mediteranu. On je potvrdio da su italijanski i malteški brodovi odgovorili danas na pozive dva broda za hitnu pomoć nedaleko od libijske obale.
Prema njegovim rečima, poziv u pomoć stigao je sa jednog broda na kojem je između 100 i 150 osoba i sa broda na kojem je 300 ljudi.
Malteška mornarica potvrdila je za BBC da sa italijanskim kolegama sarađuje u akcijama spasavanja migranata u Sredozemlju.
Predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk pozvao je danas šefove država i vlada zemalja članica da se u četvrtak okupe u Briselu na vanrednom zasedanju posvećenom sve učestalijim slučajeva masovnog davljenja izbeglica iz Afrike i Azije u mediteranskim vodama.
Sa druge strane, Međunarodna organizacija za migrante (MOM) takođe je dobila poziv za pomoć sa broda koji je počeo da tone u Mediteranu, koji prevozi 300 ljudi, a njih 20 je već mrtvo.
Portparol MOM-a Džoel Milman rekao je da je pozivalac naveo da tri broda koja plove blizu međunarodnih voda, traže pomoć, preneo je BBC.
On, međutim, dodaje da se još radi na proveravanju ovih informacija i da se ne zna da li je poziv došao sa broda na čijem spašavanju rade malteška i italijanska mornarica.
U još jednoj nesreći koja se dogodila danas, najmanje troje ljudi je poginulo kada se na ostrvu Rodos nasukao drveni brod sa više desetina migranata.
Grčka obalska straža je navela da je na brodu pronađeno najmanje 83 ljudi, od kojih je posle nasukavanja 23 prebačeno u bolnicu zbog pružanja prve pomoći, dok su ostali prevezeni u lokalnu policijsku stanicu, prenela je agencija AP.
Nije poznato koliko je ukupno bilo ljudi na brodu ni njihovo poreklo, a u toku je akcija spasavanja na širem području oko Rodosa i pronalaženje preživeli, ukoliko ih ima.
U međuvremenu, u Luksemburgu su se sastali ministri inostranih poslova da razmotre, poslednju u nizu tragedija sa migrantima u kojoj je, kako se procenjuje, 700 ljudi izgubilo život, kada se brod prevrnuo nedaleko od obala Libije.
Ta nesreća se dogodila nedelju, dana posle one u kojoj se razbio brod i u kojoj je procenjeno da ima 450 mrtvih, što je izazavalo pozive na hitnu akciju.
Od sredine prošle nedelje spaseno je oko 11.000 migranata, prošle godine u Italiju je prispelo više od 170.000, a taj broj će verovatno biti premašen ove godine.
Evropa se suočava sa masivnim prilivom migranata sa Bliskog istoka i Afrike, koji beže od rata i siromaštva u svojim zemljama i traže bolji život u Evropi.
EU je prošle godine, na zahtev nekoliko zemalja članica, prekinula finansiranje italijanske operacije "Mare Nostrum" za spasavanje izbeglica iz mora i zamenila je mnogo skromnijim programom "Triton", čiji je glavni cilj čuvanje evropskih granica, a ne spasavanje utopljenika.
To je dovelo do gotovo 10-strukog povećanja slučajeva utapanja izbeglica u vodama Mediterana, a nedavna tragedija izbegličkog broda kod Libije je pokrenula raspravu o svrsishodnosti te odluke.
Nakon najnovije i najteže u dugom nizu sličnih nesreća na Mediteranu, generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je danas svetske vlade da podele teret prihvata izbeglica.
On je apelovao na međunarodnu zajednicu da "pokaže solidarnost i podeli teret ove krize" i ukazao da je od početka ove godine u pokušaju da pređu Sredozemno more stradalo najmanje 1.600 ljudi, što taj put čini "najsmrtonosnim koji koriste migranti i tražioci azila".
Šef agencije UN za izbeglice Antonio Gutereš rekao je da najnovija nesreća pokazuje potrebu za jačanjem kapaciteta spasilačkih operacija i upozorio da, ukoliko se to ne učini, ljudi koji traže utočište i bezbednost nastaviće da ginu.
