O poštenju najviše zbore oni koji ga nemaju

Živeo nekada neki seljak koji je prodavao puter pekaru. Jednoga dana, pekar posumnja u seljaka i odluči da izmeri puter da vidi da li mu je seljak dao tačno jedan kilogram.

Imao je šta i da vidi – bilo je manje putera nego što mu je seljak rekao. Toliko se razbesneo da je tužio seljaka.

Sudija upita seljaka da li koristi vagu za merenje. Seljak odgovori:

"Poštovani sudija, ja sam prost čovek. Ne koristiim ove moderne vage, ali imam jednostavan kantar."

Sudija ga onda upita da objasni kako meri puter. Seljak odgovori:

"Poštovani sudija, mnogo pre nego što je pekar počeo da kupuje puter od mene, ja sam svakoga dana kupovao kilo hleba od njega. Svakoga dana kada pekar donese hleb, ja ga stavim na jedan kraj kantara i odmerim mu tačno toliko putera na drugoj strani. Ako je neko kriv, onda je to pekar."

Naravoučenije: U životu nam se uvek sve vrati istom merom. Nekim ljudima je nepoštenje preraslo u naviku, tako da više i ne znaju šta je istina. Ali koga oni to zavaravaju? Samo sami sebe

.