NUTRICIONISTI O SRPSKOJ KUHINJI: Zaobiđite OVE kancerogene namirnice i kombinujte hranu drugačije!

Nutricionistkinja Jasna Vujičić tradicionalnu srpsku kuhinju ocenjuje kao prepunu kalorija i  smatra da ona za prosečno ili natprosečno aktivnu osobu ne predstavlja veću zdravstvenu prepreku. 

''Međutim, generalno smo se ulenjili, sve manje se krećemo, pa nam ovako jaka ishrana koja obiluje jelima sa roštilja, pečenjem, sarmom, prebrancem, gibanicom i drugim đakonijama nije najbolji izbor'', kaže ona.

Kako ističe, srpsku kuhinju ne može nazvati nezdravom, ali upozorava da treba izbaciti sva jela koja ''plivaju u masnoći'', koja su pripremljena prženjem u dubokom ulju, pohovanjem, kao i ona u koja se dodaje velika količina soli.

''S obzirom da je zvanično potvrđeno da mesne prerađevine mogu biti kancerogene, takva jela bi trebalo svesti na što manju meru - slanina, dimljeno meso, razne kobasice, švargla, pihtije, čvarci, mogu se naći u tanjiru samo u minimalnim količinama. Naravno, kao potrošači imamo pravo da znamo šta jedemo, pa neka vam odsustvo E-brojeva u prerađevinama bude signal za bolji kvalitet'', objašnjava Vujičić.

Kao manu srpske kuhinje ocenjuje to što nije strogo prilagođena pojedincu, pa ni deci u razvoju. 

''Mesa i pekarskih proizvoda, naravno, ima na pretek, dok je biljna vlaknasta hrana, a naročito kvalitetne sveže salate u manjini. Školska deca uglavnom veliki odmor u školi provedu u obližnjoj pekari ili fast foodu i kupe burek, pljeskavicu ili viršle, dok se ostali u prodavnici opredeljuju za razne grickalice tj. industrijski prerađenu hranu koja je bez ikakve nutritivne vrednosti. Tradicionalna srpska hrana, iako nije idealna, svakako je bolja od onoga šta deca svakodnevno jedu'', kaže ona i dodaje da pravilna ishrana mora da bude raznovrsna.

STRUČNJACI ISKRENO: Ovu hranu nikada ne dajemo svojoj deci!

Prema oceni nutricionistkinje srpskoj kuhinji fali integralni pirinač, sočivo, proso, heljda, leblebija, brokoli, spanać, blitva, praziluk, celer...

''Unosite vlaknastu hranu, sezonsko voće i povrće, uključujući i orašaste plodove. Jedite ribu, recimo pastrmku ili oslić, pre nego masna mesa, ubacite ćuretinu u svoju ishranu. Od mlečnih poroizvoda izaberite ne toliko masne sireve i kiselo mleko. Od ulja birajte maslinovo i ulje koštica grožđa. Zasladite se na primer crnom čokoladom ili sutlijašem'', predlaže Vujičić.

ISTRAŽIVALI SMO: Koliko je novca dnevno potrebno za obroke prema savetima nutricioniste

Njena koleginica nutricionistkinja Branka Mirković kao najbolju ocenjuje meditransku kuhinju, a srpsku definiše kao prepunu masnoća, pri čemu su posebno nezdrava naša zimska jela.

''U našoj kuhinji namirnice su obično prekuvane, zbog čega se gube nutritivne vrednosti. Najnezdravija su naša zimska jela, sarme, podvarci, pekarski krompir kao prilog mesu koji se peče u masnoći od pečenja, razne masne pite, gibanice... Istine radi treba reći da se u toku proleća, leta i jeseni kod nas pripremaju mnogo zdravija jela sa dosta različitog povrća. Malim adaptacijama, možete obroke učiniti značajno boljim za organizam - drugačijim kombinacijama hrane, drugačijim tehnikama kuvanja i bržim pripremanjem sa manje masnoće'', kaže nutricionistkinja Mirković.

ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život

Sa željom da se nezdrave navike iskorene, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je kampanju ''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'', koja će trajati šest meseci i kroz različite sadržaje u vezi sa zdravim navikama, sportom i ishranom imati jedan cilj – da u Srbiji rastu zdrava deca.

Kroz istraživanja i teme koje se iz različitih uglova bave zdravljem predstavljaćemo načine da dete ostane zdravo, kako da se pravilno hrani i načine da se fizički aktivira i zavoli sport.

Naša misija će biti da promenimo poraznu statistiku i sprečimo razvijanje temelja za nastanak teških bolesti koje loša ishrana i fizička neaktivnost uzrokuju, ali i da ukažemo na povoljan uticaj dobrih navika na mentalno zdravlje.