Oprezni Abas izazvao Izrael
TEL AVIV - Ni posle decenije vlasti palestinskog predsednika Mahmuda Abasa nema dogovora o palestinskoj državnosti. Pojasom Gaze i dalje rukovodi rivalski Hamas, dok Abasa neki optužuju da se ponizno brine o bezbednosnim potrebama Izraela na drugoj palestinskoj teritoriji, Zapadnoj obali, piše AP.
Međutim, samo nekoliko nedelja pre desetogodišnjice, inače, oprezni Abas je štošta izmenio, odlučivši se za učlanjenje u Međunarodni krivični sud. Kako navodi AP, ta dramatična odluka mogla bi da otvori put tužbama protiv Izraela za ratne zločine i smatra se poslednjim trzajem Abasove strategije.
Učlanjenje u sud je zapravo deo šire strategije od koje Palestinci očekuju da dovede do međunarodnog pritiska na Izrael i poboljša njihovu poziciju u budućim pregovorima. Oni kažu da je to odraz nezdovoljstva zbog pregovora vođenih s prekidima čitave dve decenije, uz posredovanje SAD.
Izrael s druge strane optužuje Abasa da pokušava da zameni pregovarački sto kampanjom za delegitimizaciju jevrejske države. Abasov potez nosi mnoge rizike, ali palestinski zvaničnici smatraju da je morao da deluje. Njegovi bliski saradnici objašnjavaju da je bio pod jakim pritiskom kod kuće da izazove Izrael nakon letošnjeg sedmonedeljnog rata u Pojasu Gaze protiv Hamasa.
Skoro 2.200 Palestinaca ubijeno je u tom ratu, uglavnom civila, dok je na izraelskoj strani ubijeno 73 ljudi, najviše vojnika.
"Imao je izbor da li da sluša narod, rukovodstvo i savetnike ili da se dalje izoluje", prokomentarisala je Hanan Ašravi, zvaničnik Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Odgovor Izraela na palestinska nastojanja da uđu u sud sa sedištem u Hagu bio je brz. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu zaustavio je mesečni transfer od preko 120 miliona dolara prihoda od poreza koje Izrael ubira u ime Palestinaca, što je nateralo Palestinsku upravu (PU) da momentalno i prekine isplatu zarada za više od 150.000 zaposlenih.
Netanijahu ne planira da uskoro obnovi transfer fondova, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Imanuel Nahšon, objasnivsi da je to "način da se izrazi duboko nezadovoljstvo koracima koje Palestinci odnedavno preduzimaju".
U slučaju da se PU raspusti zbog finansijske krize, Izrael će, kao okupaciona sila, biti ponovo odgovoran za obezbeđenje usluga Palestincima, što skupo staje. Izrael će takođe izgubiti saradnju s Abasovim bezbednosnim snagama, koja je doprinela da se spreče napadi ekstremista.
Analitičar Natan Tral veruje da Izrael želi da PU preživi i neće se Abasu suviše oštro svetiti.
Abas je to navodno imao u vidu kada se odlučio za učlanjenje u MKS. On nije nagovestio da planira da se povuče i mada je prvobitno izabran na četiri godine ostao je na funkciji, jer je u Gazi formirana rivalska palestinska vlada i nije bilo novih izbora. Abas se nije starao o nasledniku, već se umesto toga obračunavao s potencijalnim konkurentima.
Tral navodi da palestinski lider nije igrao na poslednju kartu protiv Netanijahua, odnosno nije okončao bezbednosnu saradnju, a da je to učinio PU bi propala. U ovom trenutku svaka akcija palestinske vlade zahteva dozvolu Izraela od Abasovog putovanja u i sa Zapadne obale i slanja palestinskih policajaca iz jednog grada u drugi.
Prevremeni izbori u Izraelu zakazani su za 17. mart i Netanijahu očekuje da četvrti put bude premijer. On odbija da osnova za pregovore budu granice pre rata 1967. godine, kada je Izrael osvojio Zapadnu obalu, Pojas Gaze i istočni Jerusalim i nastavio je da širi jevrejska naselja na Zapadnoj obali za šest godina koliko je zaredom na vlasti. Ako on bude ponovo premijer, Abas će po svoj prilici pojačati kampanju za veće priznanje palestinske države.
Abas će sutra, na desetu godišnjicu polaganja zakletve za predsednika, biti u Kairu, gde će apelovati na Arapsku ligu da da obećanih 100 miliona dolara koliko mu nedostaje u budžetu zbog izraelskih sankcija.
AP podseća da su arapske zemlje ranije svoja obećanja kršile.
Pogledajte još:
