Ostaje li to evrozona bez Grčke?
NJUJORK - Dok se evropski političari bore da postignu dogovor s Grčkom i spreče je da bankrotira, stručnjaci prave procene potencijalnih troškova neuspeha.
Nijedna strana ne želi da Grčka napusti zonu jedinstvene valute EU, već rade na uslovima za njen ostanak u zoni evra: Atini je dosta smanjivanja budžeta što se od nje zahteva u zamenu za 240 milijardi evra kredita. Nova grčka vlada kaže da već šestogodišnje recesija pokazuje da zahtevi za obuzdavanje potrošnje dave privredu.
Zemlje-poverioci iz evrozone, međutim, odbijaju da i dalje pozajmljuju novac bez postavljanja teških uslova.
Bez tog novca, Grčka može postati nesolventna i prestati da vraća dugove u proleće ili na leto. Bankrot, ili strah od njega, mogao bi da izazove poremećaje koji bi upropastili grčke banke. A to bi moglo da je natera da štampa sopstvenu valutu da bi se izvukla.
Analitičari kažu bi izlazak Grčke iz evra, ili "grekzit", mogao da bude haotičan i složen. To bi verovatno uključilo zatvaranje banakai bankomata da bi se sprečili ljudi da povlače novac pre no što se evro može pretvoriti u novu, jeftiniju valutu. Računi u bankama i hipoteke bi bili prebačeni u novu valutu. Moglo bi potrajati mesecima dobijanje novih tekućih računa što bi primoralo ljude da koriste evro za male transakcije ili da pribegavaju bezgotovinskom plaćanju.
Ekonomisti nemačke Komercbanke procenjuju da bi privreda Grčke, koja se već smanjila za četvrtinu od početka krize, opala za još 10 odsto u prvoj godini pošto Grčka napusti evro. Nova drama bi potonula za 50 ili više procenata u odnosu na evro, dok bi centralna banka štampala novac da bi opstale komercijalne banke. To bi značilo da bi drastično poskupeli uvozni lekovi, vozila, nafta.
Povrh toga, za grčke kompanije koje duguju novac dobavljačima u evrima, računi bi odjednom postali isuviše veliki da bi ih platile, zbog čega bi neke otišle u stečaj. Grčke kompanije koje bi preživele, mogle bi se naći pred zahtevom da unapred plaćaju u evrima za delove ili sirovine, te bi im opala proizvodnja.
Slaba valuta bi domaćim proizvođačima dala prednost jer bi uvoz bio skuplji. Turizam u Grčkoj bi postao mnogo jeftiniji za građane evrozone što bi moglo povećati potražnju. Ipak, Grčka bi izgubila važan podsticaj za reformu privrede, opterećene preteranom birokratijom, zakonima i korupcijom. U pitanje bi mogli doći i njeno članstvo u EU, i njena sposobnost da trguje sa zemaljame te unije.
Kristijan Šulc iz banke Berenberg smatra da je Grčka koja daje svega dva procenta BDP cele evrozone, isuviše mala da bi povukla naniže celu valutnu uniju. "Nijednoj zemlji EU Grčka nije glavni izvozni partner", rekao je Šulc.
Ako izađe iz evra, Grčka ne bi verovatno bila u mogućnosti da otplati finansijske kredite. Ti gubici bi se preneli na poreske obveznike u ostalih 18 zemalja zone evra.
Fond evrozone za pomoć potražuje od zemalja 142 milijarde evra, a duguje im 53 milijarde, dok Evropska centralna banka drži 20 milijardi evra u grčkim državnim obveznicama. Isto važi, najverovatnije, za još 50 milijardi evra koje grčka centralna banka duguje ECB i za druge nacionalne centralne banake iz platnog prometa evrozone.
Pogledajte i:
