OTKUD MILION I PO PALESTINACA U GAZI – PRIČA KOJU IZRAEL PREĆUTKUJE

Ljudi koji su živeli na prostoru Izraela do 1948. godine nisu bili Izraelci već palestinski Arapi. Njihovo naselje se zvalo Huj i oni nisu bili neprijatelji Izraela. Samo dve godine ranije, ti isti Arapi su krili jevrejske borce Haganaha od britanske armije. Međutim, kada se izraelska vojska pojavila u Huju 31. maja 1948. godine proterala je sve arapske seljane u Pojas Gaze. Postali su izbeglice.

David Ben Gurion, prvi premijer Izraela, nazvao je to “nepravdom i neopravdanom akcijom” a Palestincima Huja više nikada nije dozvoljeno da se vrate. Danas, preko 6 hiljada potomaka Palestinaca iz Huja - sada Sederota - žive u bedi Gaze, sa teroristima koje će Izrael uništiti i koji napadaju ono što je nekada bio Huj.

Zanimljiva priča kao i ona o pravu Izraela na samoodbranu. To ponovo slušamo. Šta da su građani Londona kao građani Izraela? Zar ne bi uzvratili? Da, ali Britanci nemaju više od million bivših građana V. Britanije prognanih u izbegličke kampove u nekoliko kvadratnih kilometara oko Hastingsa - prenose The Independent i Vijesti.

Poslednji put se takav sumnjivi argument koristio 2008. kada je Izrael napao Gazu i ubio najmanje 1100 Palestinaca. Šta da je Dablin pod raketnim napadima, upitao je tada izraelski ambasador. Međutim, britanski grad Krosmaglen u Severnoj Irskoj je bio pod istim napadima sedamdesetih godina, kada ih je gađala Republika Irska, pa ipak RAF nije bombardovao Dablin u znak odmazde, ubijajući irske žene i decu.

U Kanadi 2008. izraelske pristalice su povlačile istu lažnu paralelu. Šta da su građani Toronta i Vankuvera bili pod raketnim napadima iz predgrađa sopstvenih gradova? Kako bi se oni osećali? Međutim, Kanađani nisu starosedeoce smestili u izbegličke kampove.

Bendžamin Netanjahu je rekao da ne može da razgovara sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom jer on ne predstavlja i Hamas. Onda kada je Abas oformio zajedničku vladu, Netanjahu je rekao da ne može da razgovara sa Abasom jer je pristao na ujedinjenje sa terorističkim Hamasom. Sada kaže da može da razgovara sa njim ako prekine svaki kontakt sa Hamasom - iako tada neće predstavljati Hamas.

U međuvremenu, veliki levičarski izraelski filozof Uri Avneri, 90-godišnjak koji se još uvek dobro drži - je uočio najnoviju opsesiju svoje zemlje: opasnost da će ISIL sravniti zapad iz svog iračko-sirijskog „kalifata“ i stići na istočnu obalu reke Jordan.

„Netanjahu je rekao“ kako kaže Avneri, „ako ih ne zaustavi izraelski garnizon na reci Jordan pojaviće se na ulazu u Tel Aviv.“ Istina je, naravno, da bi izraelska avijacija slomila ISIL onog trenutka kada bi se usudili da pređu granicu ka Jordanu, bilo iz Iraka ili iz Sirije.

Važnost ovoga, u svakom slučaju, jeste da ako Izrael zadrži svoju vojsku na Jordanu, kako bi zaštitio Izrael od ISIL-a, buduća „Palestina“ neće imati granice i biće enklava unutar Izraela, okružena izraelskom teritorijom sa svih strana. Ovde nije reč o odvratnom ubistvu tri Izraelca u okupiranom delu Zapadne obale niti o odvratnom ubistvu Palestinca u okupiranom istočnom Jerusalimu. Niti je reč o hapšenju mnogih pripadnika Hamasa na Zapadnoj obali. Nije reč ni o raketama. Kao i obično, u pitanju je zemlja.